AKTUELNO

 

       Novi prevodi  p r e d a v a n j a Rudolfa Steinera                  i    t e k s t o v a  antropozofskih autora.           Informacije o poslednje objavljenim  k n j i g a m a

************************************************************************************

O Sole Mio

 

********************************************************

Godina kao praslika čovekove duševne delatnosti

Kompletan Antropozofski kalendar duše sa datumima za 2024./25. godinu u odeljku „Kalendar“

Friedrich Rittelmeyer: Na moje pitanje, šta bi mogli da učinimo, da bismo se pripremili za slične doživljaje, kao na primer za onaj koji je imao Pavle pred Damaskom, Rudolf Steiner je odgovorio: „To je moguće tek, ako se Hrist doživi u toku (u hodu) godine.“

 

********************************************************

Crowned with Thorns by Annibale Carracci

         Nun wird berichtet, dass Carl von Hessen in freundschaftlichem Verkehr mit der rätselhaften Gestalt des Grafen von Saint Germain stand. Nach Rudolf Steiner handelt es sich bei Saint German um die exoterische Wiederverkörperung des Christian Rosenkreutz. Dieser wiederum wird an anderer Stelle von ihm mit Johannes dem Evangelisten in Verbindung gebracht. Offenbar war Carl von Hessen derselben Ansicht, denn damit hätte Johannes – gemäß der Überzeugung Carls und Rudolf Steiners – tatsächlich in der Nähe des hessischen Prinzen geweilt, und wäre jahrelang sein Gast gewesen. Carl selbst erzählt, dass Saint Germain ihn jedenfalls so weit in sein Vertrauen gezogen habe, dass er ihm eröffnet habe, er sei ein Zeitgenosse des Mysteriums von Golgatha gewesen. Carl habe dem Grafen von Saint-Germain seine Betrübnis darüber mitgeteilt, dass er an ihm so gar nicht bemerken könne, dass er ein Christ sei. Daraufhin habe Saint Germain ihn gefragt, ob er das Bild von Annibale Caracci ‹Der Dornengekrönte› kenne, das in der Dresdner Galerie hänge. Dann habe er gesagt: «So sah er aus!» Prinz Carl habe den Grafen darauf erstaunt gefragt: «Ja, wieso können Sie das sagen?» Die Antwort des Grafen: «Ich habe ihn ja gesehen!»

          *********************************************************

Oče naš / Rudolf Steiner

Karlsruhe, 4. februar 1907.

       U svim molitvenim formulama i drugim mudrim izrekama i sličnom, koje su nam došle iz velikih religija, svuda se nalazi mnogo od dubokih tajni postojanja. Nama samo mora biti jasno, da su sve različite religije imale molitvu, da su se one svakako razlikovale na određeni način, time što su neke imale molitvu više u formi tzv. meditacije, a da su hrišćanstvo i neke druge religije nasuprot tome imale stvarnu molitvu, kakva je pod ovim imenom danas poznata. Meditacije imaju osobito orijentalne religije. Meditacija je samo-udubljivanje u neki duhovni sadržaj, i doduše tako, da dotični u ovom duhovnom sadržaju, u koji se udubljuje, nalazi povezanost sa duhovno-božanskom pra- osnovom sveta. Dakle, uhvatite (shvatite) to ispravno: Postoje religije, koje svojim pripadn- icima daju meditacione formule, npr. određene formule slične molitvama, u koje se udubljuje i u čijem udubljivanju se oseća, kako struja božansko-duhovnog života prolazi kroz dušu, i čovek u ovim momentima prelazi u božanski praosnov duhovnog. Ove formule su ipak više misaoni sadržaj. U suštini hrišćanska molitva nije takođe ništa drugo, samo je njen sadržaj okrenut više ka osećaju, ka osećânju. Hrist se udubljuje više na putu osećaja i osećânja u božansko biće, koje prostrujava svet.

Ali ne sme se verovati, da je hrišćanska molitva uvek bila shvatana u takvom smislu, ili da se uopšte može shvatiti tako, kako se to danas višestruko dešava. Postoji jedna hrišćan- ska pramolitva, u kojoj je sâm Hrist Isus, toliko jasno koliko je to moguće, ukazao na to, koje raspoloženje je za hrišćane nužno u molitvi. A ta pramolitva je jednostavno ovo: «Oče moj, ako je moguće da me mimoiđe ova čaša, ali opet ne kako ja hoću nego kako ti.» (Matej, 26, 39). Uočimo ove poslednje reči. Mi ovde najpre imamo posla sa jednom stvarnom molbom: mimoilaženje čaše, ali istovremeno sa potpunim prelaženjem u volju božansko-duhovnog. «Opet ne kako ja hoću, nego kako ti.» Ovo raspoloženje, da se u toku molitve kroz sebe pušta delovanje volje božansko-duhovnog, prelazi u to, da se ne želi za sebe, već se u sebi hoće volja božanstva, ovo raspoloženje, ako molitva treba da bude hrišćanska, mora da je prožme kao pod-struja, kao njen osnovni ton. …

Ceo tekst u odeljku ‘1907’

********************************************************

Meditacija / Glavna vežba (III)

Sjajnije od Sunca …

Podiže nas svakog jutra do našeg višeg Sopstva. Takve izreke nisu izmišljene kroz samovolju jedne ličnosti, već su one izvađene iz duhovnog sveta. Stoga je u njima sadržano mnogo više, nego što se obično veruje. I o njima se tačno misli onda, ako se pretpostavi, da se njihov sadržaj nikada ne može potpuno dokučiti, već se u njima uvek više može pronaći, ukoliko se više udubi u njih. Zbog toga od strane ezoterične škole mogu biti data uvek samo pojedina uputstva, kako se traži (tumači) takav sadržaj. U onome što sledi biće data nekolicina takvih uputstava.

Cela meditacija sa tekstom tumačenja u odeljku ‘Meditacije’

*********************************************************

 

 

In Liebe wirken

Aus Kraft sich beleben

In Weisheit streben

Erfülle mein I-CH.

 

U ljubavi delovati

Iz snage sebe oživljavati

U mudrosti stremiti

Neka to ispuni moje Ja.                                                           

                      (I-CH = Isus Hrist)

*********************************************************

Gerard Wagner Tri kralja, akvarel (1954)

              ********************************************************

„Molitve starih jezika gube svoju staru snagu, ako se prevedu na novije jezike. U latinskim rečima Pater noster (Oče naš) nalazi se mnogo više snage nego u Vater unser (Oče naš) na nemačkom. Jezik starog Očenaša je aramejski. Ko ga je izgovarao na aramejskom, osećao je čarobnu snagu.“                              Rudolf Steiner (GA 97)

„Oče naš“ na aramejskom jeziku

 

„Oče naš“ na latinskom jeziku

 

Ezoterični apostolski-Oče naš / Rudolf Steiner

Ezoterični apostolski-Oče naš  po zapisu Marie Steiner

 

*********************************************************

 

*********************************************************

Pismo Marie von Sivers  Rudolfu Steineru

18. jun 1902. iz Londona

 

Vrlo poštovani gospodine Doktore,

bilo bi baš veoma lepo, ako biste mogli da dođete rano u nedelju, 22. juna, jer ćete tako dobiti pravi utisak o gospođi Besant. Ona je izvanredna i jedinstvena pojava, i da bi joj se udovoljilo, treba je pustiti da deluje kao govornik. Nažalost, Vi dolazite u nezgodnom trenutku, kada kreću dani krunisanja, sve se slavi i ne održavaju se predavanja. U nedelju, 22., u 7h gospođa Besant drži pretposlednje od svojih popularnih predavanja «The Divine Kings». Ona je kao sveštenica u ovim predavanjima, pa mogu samo da Vam predložim – Vama, kome ne mogu baš mnogi nešto da daju – da stvorite neki utisak o tome. U utorak, 24., je poslednje iz nekog drugog ciklusa pred manjim brojem slušalaca «Will, Emotion and Desire», u kome se potpuno    mogu razviti njena logika, oštrina misli i domet. Vi biste morali čuti makar ovo poslednje. Najapstraktniji i najteži ciklus samo za članove je «Consciousness and its Mechanism» četvrtkom uveče, koji se nažalost sutra završava. …

Ceo tekst u odeljku ‘Pisma’

************************************************************************************

Pismo Rudolfa Steinera  Marie von Sivers

Friedenau-Berlin, 13. april 1901.

 

Vrlo poštovana milostiva gospođice!

Mnogo hvala za «Theosophical Review». Odmah je šaljem Vama u sigurnijoj pošiljci. Članak o Baconu je veoma interesantan. Daje mi da razmišljam u različitim pravcima. Imam pak sasvim jasno osećânje, da autor uzima te stvari olako. Naime, ne mogu da delim uverenje da Baconovi filozofski spisi kriju ezoterični smisao. I to je baš nužno, ako neko hoće da ga tretira kao rozenkrojcera. Mnogo se izvinjavam zbog kašnjenja.

Sa najboljim preporukama, iskreno

Dr. Rudolf Steiner

Friedenau-Berlin, Kaiserallee 95

«Theosophical Review» … Članak o Baconu: «Reasons for Believing Francis Bacon a Rosicrucian» by A. A. L. u «The Theosophical Review», Vol. XXVII, Nr. 161 od 15. o1. 1901.

Tekst u PDF-u u odeljku ‘Pisma’

*********************************************************

Ezoterični čas (21) / Rudolf Steiner

Berlin, 6. januar 1913.

Postoje mnogi ezoteričari, koji misle, da oni nemaju nikakav napredak. To je nemoguće kod svakog onog, ko svoje vežbe radi s velikom marljivošću. Mi moramo tu dobro da razlikujemo između napretka i primećivanja tog napretka. I oni, koji nisu zadovoljni, i koji hoće zajedno sa Meister Eckhartom da kažu: ‹Šta mi vredi što sam kralj, ako to ne znam!›, oni moraju sebi da pribave finiji osećaj, finije osluškivanje za to, što se dešava u njihovoj duši.

Ljudi se pre svega žale na to, da zaspe kod izvršavanja svojih večernjih vežbi. E pa šta raditi u slučaju, ako bi neko zaspao pri svom gledanju unatrag*; on će se takođe probuditi. Ako se tada priseti, do koje tačke je bio došao, primetiće, da je u spavanju, uprkos tome što je bila isključena njegova dnevna svest, njegova meditacija dalje napredovala. Veoma važno je to što on može da se seti nastavka vežbanja u nekom drugom stanju svesti. Pod određenim okolnostima to mu može više koristiti nego meditacija sa punom svešću; jer se ovde radi o veoma značajnoj činjenici, da je u stanju van tela njegova svest dalje radila, da se desio neki prelaz od obične dnevne svesti do višeg stanja svesti. Ovo je već neko proširenje svesti, i u takvom proširenju sastoji se zapravo napredak. …

Ceo tekst u odeljku ‘Ezoterija’

********************************************************

In Memoriam

Ulla Hess /  16. novembar 2023.

 

  • Rođena u Kehlu na Rajni, Nemačka
  • Matura, studij euritmije kod Elene Zuccoli, Dornach
  • Scenska praksa kod Else Klink, Stuttgart
  • 1987-1999 članica euritmijskog ansambla na Goetheanumu: saradnja u insceniranju Misterijskih drama Rudolfa Steinera u ulozi Astrid i kasnije Filije. Saradnja u insceniranju Fausta od J.W. von Goethea u različitim ulogama, i saradnja kao i probne aktivnosti u najrazličitijim euritmijskim programima
  • 2000-2009 slobodni umetnički programi, i.o. „Šta ostaje od anđela“, „Zvonka tišina“, „Zvezdani časovi“, „Trenuci u Grčkoj“ sa ansamblom Euritmija Zuccoli
  • Februar 2010 završetak Bachelor of Arts na Alanus visokoj školi u Bonnu. Završni rad: Nastavni plan Eurythmeum Zuccoli, sa kritičkom refleksijom prema odgovornosti i slobodnom prostoru za inicijative.
  • Mart 2011. završetak Master of Arts na Alanus visokoj školi u Bonnu, Nemačka, sa euritmijskim solo programom „Ogledalo-kapija“. Od 1988. docent na Eurythmeum Zuccoli
  • Individualne studije kod Elisabeth Day, Stevana Kočonde, Lili Reinitzer, Erne Rüegger
  • Od 2007. izgradnja euritmijske škole u Rimu
  • Osnivačka članica Eurythmeum CH

                  ********************************************************

4. mart 1943 – 4. mart 2024

Nastanak antropozofske medicine

 ITA WEGMAN

Ako sebi postavimo pitanje: Kada je Rudolf Steiner počeo da deluje za proširenje umetnosti lečenja? Tada možemo dobiti odgovor, da je, mada su unutar antropozofije veliku ulogu imala pitanja o umetnosti lečenja, o teorijama i učenjima bolesti, Rudolf Steiner ipak tek od 1920. počeo sistematski rad, sistematsko poučavanje onih, koji su na bilo koji način imali posla sa lečenjem. I bio je to kurs održan 1920. u Dornachu pred grupom od 40 medicinara, koji je predstavljao početak ovog rada, a koji je zatim dalje bio nastavljen i naposletku se ulio u novo osnovanu medicinsku sekciju krajem 1923. godine.

I sad bih htela da pričam o ovom delovanju unutar medicinske sekcije, ali takođe o ranijem radu. Ovaj rad je još malo poznat, jer ta vrsta stvari nosi sa sobom, da se mora napredovati polako i pouzdano, štaviše često skriveno, pošto je lečenje nešto vrlo suptilno, tako da ne čudi, što samo malo njih zna o medicinskoj sekciji i njenom radu.

Kada je 1920. održan medicinski kurs, koji je trajao tri sedmice, pojavilo se veoma važno pitanje, kako preneti u praksu to, što je teorijski od znanja bilo dato preko Rudolfa Steinera. Koje su tu mogućnosti bile otvorene? Da se ovo znanje moglo primeniti i uvesti u vlastitu lekarsku praksu, bilo je jasno svima nama, ali bilo je tu i drugo pitanje: Kako ćemo se dalje poučavati mi lekari, kako ćemo mi u miru i u svakom trenutku moći da posmatramo i raspravljamo o pacijentima, kako možemo da stvorimo jedno mesto, gde mogu da se sakupe stečena iskustva, koja opet dalje treba upotrebiti da se pokrenu drugi lekari?

I bila nam je jasna potreba za stvaranjem institucija, u kojima se može imati sve to. Doduše tek godinu dana kasnije nastali su kliničko-terapeutski instituti u Stuttgartu i Arlesheimu, koji su sebi postavili za cilj, da ostvare i sprovedu u delu poučavanja i podsticaje, koje je Rudolf Steiner iz antropozofske mudrosti dao u medicinskoj oblasti. …

Ceo tekst u odeljku ‘Wegman’

********************************************************

Muškarac i žena u svetlu duhovne nauke / R. Steiner

München, 18. mart 1908.

Antropozofska duhovna nauka nije tu zbog toga, da kroz zanesenu mistiku bilo koje vrste čoveka otuđi od sveta. Ona čoveka nipošto ne treba da odvrati od zadataka svakodnevice i vremena; naprotiv, duhovna nauka treba da bude baš to, što čoveku daje jačinu i energiju, razboritost i nepristrasnost za zadatke života, za zahteve neposredne stvarnosti. Zato sme takođe baš unutar ove duhovne nauke da se katkad priča ne samo o velikim pitanjima mudrosti, suštini čovečanstva, suštini (biću) sveta, već se takođe mora tražiti, da se sa stanovišta duhovne nauke raširi svetlost o pitanjima, sa kojima se neposredno bavimo. I tako ćemo u ovim predavanjima imati posla sa razmatranjima, koja se potpuno odnose na to, što se naziva pitanjima vremena.

Taj pak, ko stoji na tlu duhovne nauke, nalazi se u posebnom položaju prema takvim pitanjima vremena, jer on pobuđuje očekivanja da će se mešati u dnevne debate. I on lako može da pobudi ova očekivanja, ako se radi o pitanju: muškarac i žena – muškarac, žena i dete. I upravo zato što je duhovni istraživač zbog svog stanovišta prinuđen da takva pitanja razmatra sa višeg vidikovca, može izgledati, da neko takvo razmatranje vodi dalje od onoga što se vidi u uobičajenim dnevnim debatama u pogledu mišljenja, stavova i tako dalje. Ali, iako je istina, da duhovna nauka takva pitanja mora da pomeri u višu svetlost, tako je baš ova duhovna nauka osposobljena, da neposredno praktično zahvati u probleme dana. Je to je ono što je osobenost duhovne nauke, da ona na jednoj strani takva pitanja podiže do stanovišta večnog, time pak  u isto vreme nudi rukovanje za svakidašnji život, dok svako partijsko posmatranje vodi u nešto, što se u životu svakodnevice dokazuje kao neprimenljivo. To sebi treba predočiti, ako se preduzima razmatranje muškarca i žene sa jednog višeg stanovišta. Ponešto će tu izgledati sasvim čudno, što ima da se kaže. Ali ako dublje uđete u ove stvari i na tome izmerite činjenice života, tako ćete naći, da možete da zadobijete mnogo temeljniji odgovor kroz duhovnu nauku nego kroz ono, što se inače uobičajeno čuje o tome. …

Ceo tekst u odeljku ‘1908’

*********************************************************

100 Godina – Weleda

*********************************************************

Ita Wegman-škola                                                                     zdravstveno-pedagoška škola Benefeld (Nemačka)

„Anthroposophie muss, noch mehr als bisher, kosmopolitisch werden, darf nicht eingekapselt werden durch Gruppen von Menschen oder auf einzelne Länder beschränkt bleiben; sie ist für alle Menschen über die ganze Welt.“  Ita Wegman

Antropozofija mora, mnogo više nego ranije, da postane kosmopolitska; ona ne sme da se učauri kroz grupe ljudi ili da se ograniči na pojedinačne zemlje; ona je tu za sve ljude širom sveta.“  Ita Wegman

********************************************************

27. februar 1861 – 27. februar 2024

Nacrt jednog predavanja o Rudolfu Steineru

Rudolf Steiner Hall, London, 27. februar 1931.

ITA WEGMAN

Na ovaj dan, 27. februar, priliči nam dragi moji prijatelji, da naše misli još više nego inače usmerimo ka Rudolfu Steineru, da boravimo u mislima sa njim, da oživimo naša sećanja na njegovu ličnost, na njegove geste, na njegova dela. I ako ja ovde mogu da Vam govorim o ovom čudesnom čoveku, tako mi morate oprostiti, ako iz bogatog života ovog čoveka pre svega u prvi plan hoću da stavim to, što se desilo u poslednjim godinama njegovog života, i što sam posebno smela da doživim.

Iz životnog puta [«Moj životni put», autobiografija R. Steinera] ste pročitali, kakvo je bilo detinjstvo, kako je prošlo vreme kasnijeg rada, i kako se razvoj Rudolfa Steinera ulivao u gledanje nadčulnih svetova. Ovo gledanje on je nazvao gledajuća svest. Sa ovim gledanjem u nadčulni svet on je objavio duhovnu nauku, koja kao sadržaj ima učenje bogova, učenje o pravom čoveku i njegovom odnosu prema Zemlji i nebu, i učenje o kosmosu.

Ovde hoću da uvrstim, kakva procena ličnosti Rudolfa Steinera ima ogromnu vrednost. Sa ovom vrstom gledanja došlo je nešto, što ranije nije imao nijedan čovek. U ranijim vremenima bilo je moguće, dobiti znanje iz duhovnog sveta, ali to se dešavalo uvek polu-svesno ili na medijumski način. Dobijati znanje iz duhovnog sveta tako svesno kao Rudolf Steiner, predstavljalo je fenomen, kojim su se bavili svi okultisti sadašnjeg vremena, jer po njihovom shvatanju nije bilo moguće primiti u sebe drugu svest sem one, sa kojom se mogla dostići Mesečeva sfera. Mislili su da nije moguće znati nešto više od tajni Meseca, i tako je to za one, koji su imali odgovore i objašnjenja u okultnim društvima, bila zagonetka, kako je to bilo moguće govoriti o tajnama Sunca, planeta, o razvoju Zemlje u odnosu na ceo kosmos, kao što je to učinio Rudolf Steiner. …

Ceo tekst u odeljku ‘Wegman’

*********************************************************

Jeshu ben Pandira/Bodhisattva/Maitreya Buddha

…“Takođe postaje jasno da se onaj, koji će se za 3000 godina posle našeg vremena pojaviti kao Maitreya Buddha, uvek ponovo utelovljava na Zemlji kao Bodhisattva, kao naslednik Gautame Buddhe. Sto godina pre Hrista bio je Jeshu ben Pandira jedno od njegovih utelovljenja. Onaj ko se utelovio u Jeshu ben Pandiri, jeste isti onaj koji će jednom postati Maitreya Buddha i koji se iz veka u vek neprestano utelovljava u telu od mesa i to ne kao Buddha, već kao Bodhisattva… – Maitreya Buddha, koji će kao preobraženi Bodhisattva objavljivati velike tajne postojanja, govoriće velikim i moćnim rečima, koje danas još ne mogu ni da se zamisle. Govoriće jezikom, koji će morati tek da se stvori, jer danas nijedan čovek ne bi mogao da nađe reči, kojima će u budućnosti Maitreya Buddha govoriti ljudima.    Tako ne može još da se govori ljudima, jer za to sada ne postoji fizički organ. Učenje prosvetljenog neće ulivati samo znanje, već će u ljudske duše ulivati moralne impulse. Takve se reči još nikakvim fizičkim grkljanom ne mogu izgovoriti. One sada jedino mogu da postoje u duhovnim svetovima.“  Rudolf Steiner

(Ezoterno hrišćanstvo, GA 130, Eterizacija krvi, Basel, 1. oktobar 1911. / Wort 2004.)

*********************************************************

Waldorf 100

https://www.waldorf-100.org/en/

*********************************************************

 

*********************************************************

Heroj nedelje: Jim Caviezel

Moramo se odreći svojih imena, ugleda i života, da bismo govorili istinu.“

*********************************************************

Pismo Marie Steiner  R. Steineru 

Stuttgart, 25. mart 1925.

Dragi s., e pa ja sam se ipak odlučila da ostanem ovde, bez obzira koliko mi je teško. Nemam dovoljno snage za to, a poslovi sa mojom školom su obavljeni ponovo samo delimično. Mogla bih da ostanem tri dana, ali bez onog lepog sa Tobom, bila bih rastrgana. Tako ću radije ovde još sačuvati snage za Zasedanje. Meyer se vraća sa Louise [Clason] i Clarom [Zibell], koje treba da se odmore u Dornachu. Nije potrebno da on opet dolazi po mene. Ja ću se vratiti vozom. Brojim dane, koji me dele od povratka, ali Zasedanje se mora održati…

 

 

Ceo tekst u odeljku ‘Pisma’

********************************************************      

Veštačka inteligencija između željenog mišljenja                              i bezumlja / Frank Meyer

Uvodno razmatranje o pretnji kroz veštačku inteligenciju, o ranim upozorenjima Josepha Weizenbauma i doprinosu antropozofije.

U poslednjim mesecima je veštačka inteligencija (VI) bila sveprisutna u medijima. Nema šanse, da čovek pobegne od ove teme, jer razantni razvoji u ovoj oblasti sve više određuju svakodnevni život: počevši od postepene integracije VI-alata (kao što su Siri, Alexa, i nedavno ChatGPT) u zajedničkim operativnim sistemima, programima i aplikacijama do razvoja u pozadini kao što je uspostavljanje digitalizovanog, globalno umreženog sistema zdravstvene zaštite. VI igra ključnu ulogu kod stapanja fizičkog, digitalnog i biološkog sveta, koje se požuruje od strane pionira tzv. «4. industrijske revolucije» i iščekuje uz mnoga obećanja: o pobedi nad svetskom glađu preko rešenja ekološke krize do lečenja raka VI se tretira kao ultimativni spasilac, na koga se usmeravaju iracionalne nade i želje. ……..                                                                                                                                                            Ceo tekst u odeljku ‘Antropozofi’

********************************************************

             Pismo Rudolfa Steinera  Marie Steiner 

                    Goetheanum, 23. mart 1925.

D. m. m. Zaista ne mogu da izrazim, koliko se divim Tvom predanom radu i koliko sam zahvalan na tome, što Ti tako blagosloveno postižeš. Jer deci su potrebni impulsi, sada kada me ne vide. I pre svega Ti unosiš umetničko u školu, element, koji im toliko treba.

Što se tiče Tvog pitanja o Piper-večeri, bilo bi dobro, da se počne sa sekcijom govorne umetnosti. Ako se i Tebi čini da je dobro, uredi stvari ovako, stavi svoj potpis uz dodatak «Sekcija za govorne umetnosti» u okviru programa i samo još dodaj moje ime …

Ceo tekst u odeljku ‘Pisma’

*********************************************************

Karma zanimanja / Alexander Capistran

Karma i tehnika – to zapravo ne ide zajedno. Kako su zanimanje (poziv), rad i tehnika povezani sa duhovnom sudbinom naših dana, istražio je Rudolf Steiner u jednom znamenitom predavanju održanom pre više od sto godina. Poruka glasi: Ako oslobodimo svoju unutrašnjost, istovremeno ćemo se osloboditi od tehnike i njenog bića.

Karma utiče na ceo život. Međutim, već oko dve stotine godina ona je pre svega oblikovana radom, odnosno profesionalnim životom. Iako je to tužno, istina je, da su u našem delu sveta: dokolica, spiritualnost i zajedništvo u velikoj meri ustupili mesto poslu. Rudolf Steiner se bavi ovim okolnostima u svojim predavanjima «Karma čovekovog poziva u nadovezivanju na Goetheov život» iz 1916. (GA 172), naročito u četvrtom predavanju. Steinerovo pitanje je: Kako se čovek odnosi prema svom poslu – ovoj centralnoj tački i stožeru svog života – i kuda ide svet rada u celini.

Ranije, tako kaže Steiner, ljudi su bili veoma prisutni u plodovima svog rada. Jedan stolar, pekar ili graditelj violina proizvodio je tako reći pojedinačne komade, koji su nosili njegov individualni otisak ruke i duha. Dakle njegovo duševno se ponovo moglo pronaći u ovim predmetima. Sa porastom industrijalizacije sve više se proizvodila masovna roba i to unutrašnje je bilo sve manje prisutno u proizvodima. Rad podeljen na mnogo pojedinačnih koraka bio je obavljan od najrazličitijih ljudi i savladavan uz sve veće korišćenje tehnike. «U budućnosti neće više biti moguće davati vlastitu ljudsku toplinu stvarima iz žara ugodnog profesionalnog rada», konstatuje Steiner. Iznenađujuće je, da on uopšte ne želi da poništi ovaj proces i – otvoreno rečeno – ne želi svuda da osnuje Waldorf-zanatske kolonije. On smatra da je taj proces neizbežan i gleda na njega kao stimulans ljudskog razvoja ex negativo: «Naš rad, koji se izvršava upravo u objektivnom procesu zanimanja, biće odvojen od nas i postaće spoljašnji omotač za elementarna bića, koja se dalje razvijaju kroz evoluciju.» Ovo je karmička pozadina modernog radnog čoveka: «Čovek je danas, ako uzmemo radikalan slučaj, smešten u fabriku kroz svoju sudbinu. On ne proizvodi možda jedan (ceo) ekser, već samo deo eksera, koji zatim dalje biva od strane drugog čoveka povezan sa drugim delom eksera itd.» Ova podela rada i tehnologija vode do eksternalizacije onoga, što se obično naziva «zanimanje». Prema Steineru, time se oslobađaju «motorne snage», odnosno dolazi do enormnog povećanja tehničko-materijalnih mogućnosti. Samo zato što ja kao proizvođač nisam vezan za ovaj jedan konkretan proizvod, on se može masovno proizvoditi i prodavati širom sveta. «Zanimanje je već danas u visokom stepenu i postajaće sve više i više to, na šta nas poziva objektivni razvoj sveta.»

Ceo tekst u odeljku ‘Antropozofi’

*********************************************************

SRF Kultur / Martina Maria Sam

 

*********************************************************

Knjiga koja pomaže boljem razumevanju Rudolfa Steinera

U borbi za novi jezik / Martina Maria Sam

U  potrazi  za  novim  jezikom

Šta je pokrenulo Rudolfa Štajnera na to, da obrazuje toliko sopstven, toliko ’osoben’ stil? U čemu se sastoje, bliže posmatrano, njegove ’osobenosti’? I koje posledice proizilaze od ovih jezičkih povezivanja i stilskih osobina?

Rudolf Štajner se sam – često malo skriveno – nebrojeno puta izjasnio o svom za antropozofsku duhovnu nauku neophodnom stilu. U njegovim izvođenjima biva sasvim jasno, da je on svoj predavački stil i stil pisanja potpuno svesno izabrao i oblikovao i da ovi ni u kom slučaju nisu rezultat nedovoljnog ovladavanja jezikom, uslovljenosti tadašnjeg vremena ili zastarelosti austrijskog dijalekta. On je sebi bio o tome potpuno jasan, da je time barem ispao iz akademskog konteksa svog vremena. Ovo potvrđuje sledeći citat iz predavanja radnicima, koji istovremeno baca prvo svetlo na to, zašto je Štajner za prikazivanje svojih duhovno-naučnih istraživačkih rezultata morao da nađe novu vrstu jezika:

„Ko hoće da priđe antropozofiji, taj mora, hteo bih da kažem, sasvim iznova da uči jezik. Jer Vi ćete videti, ako Vam bilo koji današnji učenjak nešto predaje, štaviše, sto mu gromova, to ide kao iz mašine. Drugačije je, ako Vam se nešto predaje iz antropozofije, iz duhovne nauke. Tu se neprestano moraju tražiti reči, tu se reči moraju uvek iznova unutrašnje dohvatiti. I posle, ako su reči obrazovane, tek se dobija pravi strah, da one u stvari nisu označile to tačno. Kod antropozofije je sasvim drugačiji odnos prema onima koji nekoga slušaju, nego što je to inače kod današnjih učenjaka. Današnji učenjaci ne vode više računa o jeziku. U antropozofiji se uvek mora voditi računa o jeziku. – Vidite, to je ono što na poseban način izlazi na videlo, kada pišem svoje knjige; tada sam ja u nekom neprestanom, hteo bih da kažem unutrašnjem nemiru, da pravilno oblikujem jezik, da ljudi takođe mogu da razumeju to što je napisano. To je nešto Novo, što se tu mora stvoriti sa jezikom. Današnji učeni ljudi jednostavno kažu da ja pišem lošim stilom, da ne pišem valjan nemački, jer su naviknuti da reči stavljaju samo tako jedne za drugim, kako to čini šivaći mehanizam. Oni ne govore iz duše. Otuda nisu naviknuti da neko svoje rečenice formira drugačije, nego što to oni čine.“…

Više informacija o ovoj knjizi nalazi se u odeljku ‘Knjige’

*****************************************************

Ja osećam

                                                         

Ja osećam                                                                                                                                                U mojim šakama snagu                                                                                                                          U mojim stopalima jačinu

Ja osećam                                                                                                                                                U mom srcu ljubav                                                                                                                                  U mojoj glavi svetlost

Ja osećam                                                                                                                                                  U mom disanju Božju dušu                                                                                                                  U mom govoru Božju volju                                                                                                                  U mojim čulima Božji duh.

*****************************************************                          

Goetheanum, 1. januar 2024.

 

******************************************************

Dornach, 19. januar 1924.

Otrovne supstance i njihovo delovanje u čoveku                                          Rudolf Steiner

…Ako se dâ ekstra arsena unutra u astralno telo, astralno telo odmah postaje jako, prejako, i ubija čitav život u eterskom telu. Sada čovek ne može uopšte više da živi; čovek umire. Kada nekom čoveku dam toliko arsena, da astralno telo postane prejako, tada će udovi, unutrašnji organi postupno postajati beživotni i čovek će biti mršav, dobiće siv izgled, jer unutrašnji organi ne rade pravilno. Ako pak počnem tako, da čoveku najpre dam malo arsena, sasvim malo, ili on to unese u sebe, tada astralno telo počinje da biva malo oživljeno, baš malo; tu ono upravo pokreće organe i dejstvo je sasvim suprotno. A ako mu od početka dam previše, ono odmah ubija organe. Dam li mu malo, tu ono pokreće organe. Pokreće, baš tako, kao kada se uzme neki začin. Ide li se lagano naviše, daje se jača doza, tada organi to podnesu. Čovek počinje da ima nešto lepši izgled, postaje malo deblji, jer je njegovo astralno telo delatnije nego ranije, kada nije uzimao arsen…

Ceo tekst u odeljku ‘1924’

********************************************************

1. januar 1924 – 1. januar 2024

       Ko je i zašto pokušao da otruje Rudolfa Steinera          1. januara 1924?

Za ‹rutu›, koja je održana u velikoj sali Schreinerei (stolarska radionica) služeni su čaj, kafa i pecivo (kolači). U jednoj od prostorija za garderobu improvizovana je čajna kuhinja. Euritmistkinja Ilona Schubert Bögel izveštava u svojim sećanjima – Doživljaji u zajedništvu sa Rudolfom Steinerom i Marie Steiner (Basel, 4. izd. 1985, str. 65 i dalje): «Jednom sam tako išla kroz hodnik držeći šoljicu čaja. Tada se razdvojila zavesa, koja je delila hodnik od sale, i Dr. Steiner mi je prišao klecajući, bio je bled kao kreč i jako stenjao (po izveštaju neke druge osobe kojoj nije navedeno ime Steiner se pojavio tako ‹što mu je celo telo drhtalo, a glava bila povijena unazad›). Odmah sam ostavila šoljicu čaja i smestila ga u obližnju fotelju. Rekao je samo: ‹Meni je vrlo loše.› Htela sam da odem po gospođu Dr. Steiner i gospođu Dr. Wegman, ali on mi je čvrsto stegao ruku i rekao: ‹Ne, ostanite sa mnom – i molim vas vode, vode.› Gospođica Mitscher, koja se upravo pojavila, otišla je po vodu, a ja nisam mogla da odem, jer sam rukom pridržavala Dr. Steinera. On je ispraznio čašu vode, koju mu je pružila gospođica Mitscher. Mi smo ga upitale, pa šta se desilo, i tu je on rekao: ‹Otrovan sam.›

Ceo tekst u odeljku ‘Pfeiffer’

********************************************************

********************************************************

01.01.1923  Rudolf Steiner pred ruševinom Goetheanuma

Dr. Steiner je u osam sati ujutro još jednom stao ispred ruševina građevine, koja je još uvek gorela i dimila se. Većina ljudi je otišla kućama, predeo je bio prazan, dok su vredne duše ponovo sređivale atelje, i pripremale stolarsku radionicu za rad. On je tu stajao sam i gledao to uništenje. Usudila sam se da mu priđem u poniznosti i mogla sam da izgovorim samo ove reči: „Ovo je užasno za nas.“ – „Da“, rekao je, „sada je sve zapisano u svemiru.“ Ita Wegman

********************************************************

Uvek aktuelno za svakog ozbiljnog tajnog učenika:

Vežbe gledanja unatrag / Martina Maria Sam

Već u Theosophical Society bilo je dnevno gledanje unatrag poznato kao važan element školovanja. Tako se kaže u ’Pravilima Esoteric School of Theosophy’: „Svaki pripadnik škole (…) mora, pre nego što ode u krevet, (…) da pogleda natrag na svoj dan i da podvrgne sudu svoje sopstveno držanje.“ Pogled unatrag na to što je doživljeno i učinjeno i vrednovanje istih su ovde bitni elementi. U tim svaki put lično datim uputstvima Rudolfa Štajnera za svoje ezoterične učenike nalazi se u odnosu na dnevno gledanje unatrag gotovo neprekidno još jedan dalji aspekt, koji još nije bio sadržan u ovim opštim uputstvima ’Esoteric School’: obaveštenje, da se gledanje unatrag obavlja u povratnom sledu događaja, dakle početi (sa gledanjem) od sadašnjeg momenta i završiti kod ustajanja ujutru. Danas, bez ličnih uputstava nekog učitelja, svaki pojedinac mora iz sebe da nađe, kako on treba da izvrši ovu vežbu. Pri tome može da bude od velike pomoći, predstaviti sebi u celosti, na koje aspekte je ukazao Rudolf Štajner (pogledaj pregled na kraju). Jer mnogi ljudi su nesigurni, kako bi trebalo tačno sprovesti dnevno gledanje unatrag: Da li sebi treba predstaviti celokupan tok dana unatrag? Da li treba da se uzme u obzir svaka pojedinost – ako da, zar tada nisu potrebni sati za gledanje unatrag? Da li se treba zadržati kod važnih stvari? Da li se tu radi o vrednovanju sopstvenih dela? …

Ceo tekst u odeljku ‘Antropozofi’

********************************************************

 

*********************************************************

Euritmijska predstava

 

*********************************************************

Beppe Assenza Euritmija

 

*********************************************************

Richard Wagner

 

*********************************************************

 Za antropozofske lekare

Priprema: Gde ću da nađem Dobro?

1. Mogu li da mislim Dobro?

Ja ne mogu da mislim Dobro.

Mišljenje snabdeva (zbrinjava) moje etersko telo.

Moje etersko telo deluje u tečnosti mog tela.

Dakle u tečnosti tela ja ne nalazim Dobro.

2. Mogu li da osećam Dobro?

Ja doduše mogu da osećam Dobro; ali ono nije

tu kroz mene, ako ga samo osećam.

Òsećanje snabdeva moje astralno telo.

Moje astralno telo deluje u vazdušnom mog tela.

Dakle u vazdušnom tela ne nalazim Dobro

koje egzistira kroz mene.  …

                Ceo tekst u odeljku ‘Meditacije’

 

********************************************************

            Crkva Svetog arhanđela Mihajla / Karlovo, 2023.

 ********************************************************

Iz knjige „Drugačiji Rudolf Štajner“Wolfgang G. Vögele

«Široka fensi kravata» / Willy Haas

Jevrejski književni kritičar i pisac iz Praga bio je prijatelj sa Kafkom, Werfelom, Hasencleverom i Brodom. 1911. je izdavao u Pragu «Herderove novine». 1928. je došao u Berlin, gde je kao novinar pisao pod pseudonimom ‹Caliban›, a  1921-1923 bio delatan kao kritičar kod «Filmskog kurira». Takođe kao autor filmskog scenarija stekao je ime posle filma «Prijateljska ulica», 1925. Haas je morao 1933. da pobegne u Čehoslovačku. Odatle je 1939. otišao u Indiju, a 1947. u Englesku. 1948. se vratio u Nemačku, u zonu koju su držali Britanci, gde je radio kao kolumnista u Hamburgu kod listova «Welt» i «Welt am Sontag». Takođe je davao priloge za radio i televiziju. Haas, koji je pripadao književnom PEN udruženju izdao je između ostalog i Kafkina pisma Mileni. Kada je 1963. god. bila objavljena Rowohlt-monografija Rudolfa Steinera [u Srbiji objavljena 2001, Wort-izdanje, sa dozvolom izdavačke kuće Rowohlt iz Hamburga], Caliban je povodom toga rešio da napiše nešto o svom vlastitom susretu sa Rudolfom Steinerom:  

Možda svako ne poznaje ono neobično osećanje, koje sam imao pri čitanju biografije jednog čoveka bez sumnje velikog imena, kog sam pre mnogo godina video i čuo, i o kome sam kroz sve te decenije sačuvao sasvim određen, čvrsto ocrtan utisak – i doduše utisak, kome protivreči svaka reč, svaka stranica ove knjige –, ali ipak se pokazuje, da ova knjiga ne gubi ništa od svoje verodostojnosti u odnosu na one čvrste utiske, koji su nastali tokom dva predavanja i druženja uz čaj sa postavljanjem pitanja i odgovorima pre više od pola veka – a taj čovek se zvao  Dr. Rudolf Steiner.

 

Ceo tekst u odeljku ‘Sećanja’

*********************************************************

Heroj nedelje: Thomas H. Meyer

*********************************************************

Beppe Assenza Euritmija

 

********************************************************

Iz knjige „Drugačiji Rudolf Štajner“Wolfgang G. Vögele

«Jasno poštenje» / Harry Collison

Rudolf Steiner je bio jedna od onih velikih ličnosti, za koje je karakteristična skromnost i dobrota i kojima su strani samoreklamiranje i ratobornost (svadljivost). Sećam se kada sam ga jednom u Oxfordu odveo u biblioteku Bodleian, gde sam mu sa ponosom pokazao dugu listu njegovih knjiga. Bilo je dirljivo to, kako me je pogledao, kao da je uradio nešto pogrešno. Pošto je iskreno izrazio svoje žaljenje, da njegove knjige zauzimaju toliko prostora, pitao me je tužno, da li bi mogao da mu pokažem nešto što je interesantnije.

On meni nikada nije izgledao kao uobraženi okultista, opremljen simbolikom ili raspaljen magijom. Šta je na njemu bilo toliko privlačno za mene i za druge ljude, bilo je mnogo više njegovo jasno poštenje i njegovi zdravi pogledi – on je delovao kao razuman, praktičan čovek sa čistim ubeđenjem. Nije koristio «okultne trikove» i gnušao se uloge očinskog ispovednika, na koju su uzaludno hteli da ga primoraju neki njegovi sledbenici. Takođe nije odobravao uobičajeno brbljanje o inkarnacijama, Majstorima, okultnim vizijama i okultnom rastu.

On je pre svega hteo da svoje učenike podstakne na individualni napor i da pokrene njihovu samostalnost. Njegovo prvo ozbiljno delo bilo je «Filozofija slobode», kome je ostao veran celog života, dok je postojano odbijao da ga dogmatizuje ili nameće.

Ovakvo njegovo spoljašnje obeležje bilo je podržano još jakim smislom za humor, koji je često delovao hirovito i ponekad burno, ali nikada cinično ili bahato. Često je površni okultizam sa svojim afektiranjima i drskošću bio na nišanu njegovog vica. U jednoj određenoj prilici, nakon dužeg javnog predavanja o astronomiji, kada su ga saleteli s pitanjima koja nisu imala veze sa temom predavanja, kao npr. koja bi vegetarijanska dijeta bila najbolja za spiritualni razvoj, rekao je on samo, da je osvežavajuće videti, kako su ljudi željni da dođu u nebo, pa bi štaviše pokušali jedenjem da ostvare taj cilj.          Harry Collison (1868-1945)

Ceo tekst u odeljku ‘Sećanja’

*********************************************************

Iz knjige „Drugačiji Rudolf Štajner“Wolfgang G. Vögele

«Čestice ispunjene energijom» / Wilhelm Keilhau

Ovaj značajni norveški socio-ekonomista i istoričar delovao je kao profesor socio-ekonomije u Oslu i kao naučni autor. U svojim političkim publikacijama on je još ranije upozoravao na Hitlera. Nakon nemačke okupacije Norveške sa vladom je otišao u londonski egzil, gde je postao član Norges banke. Kao vođa norveške delegacije Keilhau je učestvovao u raspravama u Washingtonu i Bretton Woodsu.

On je Steinera doživeo ne samo kao predavača, već i u privatnim razgovorima. Posle Steinerove smrti pokrenute su kontroverze o tome, koji «fakultet» ili «fioku» je najbolje pripisati Steineru, ali on se nije priklonio tome. Umesto toga na molbu časopisa «Samtiden» napisao je 1926. dva članka, koja je zamislio kao doprinos celokupnom razumevanju Steinera. Ti članci malo su poznati na nemačkom govornom području, ali smeju se vrednovati kao najistaknutije kritičke rasprave o Antropozofiji.

Keilhau smatra da je značaj Rudolfa Steinera u tome, «što je on pokazao mogućnost potpunog spajanja hrišćanstva i teorije reinkarnacije i karme i time ne manje doprineo, da jedno drugome približi religiozno mišljenje Zapada i Istoka.»

Slede izvodi iz članka «Čovek»:

Ako prihvatim zahtev redakcije «Samtidena», da napišem nešto o Rudolfu Steineru, neću se mešati u diskusiju, koja se tri-četvrt godine vodi oko toga, da li je on bio filozof, umetnik, naučnik ili metafizičar, već ću pokušati da dâm prilog za celokupno prosuđivanje. Stoga se neću oslanjati  samo na njegova štampana dela, već i na utiske koje sam kao čovek dobio od njega. Više puta vodio sam sa njim duže razgovore; dva puta sam imao priliku, da sa njim više od sat vremena razgovaram u četiri oka.

Mislim, ko hoće da obrazuje neposredno mnjenje o uzrocima uticaja koji je imao Rudolf Steiner, mora sa njim da bude u ličnom kontaktu. On je naime najjače delovao u svojim predavanjima i razgovorima, a takođe sa govornice kao i u čisto ličnom ophođenju mogla je iz njega da struji neka duhovna energija, koja bi čoveka obuzela i privukla…

Ceo tekst u odeljku ‘Sećanja’

********************************************************

17. jul 1918. – Dan kada su Romanovi ubijeni

O tome kako je najmlađa ćerka ipak preživela i svim daljim događajima iz njenog tragičnog života, možete pročitati u sledećem tekstu: Anastasija Romanov

 

********************************************************

 

St. Michael the Archangel vanquishing Satan. Painting by Raphael.

                *******************************************************

Pun Mesec iznad Rio de Žaneira, 2023.

          ********************************************************

Peto jevanđelje / Rudolf Steiner

Kristijanija (Oslo), 2, oktobar 1913. (drugo predavanje)

U ovom razmatranju započinjemo sa takozvanim događajem Duhova. U prvom predavanju ja sam već napomenuo, da pogled vidovitog istraživanja najpre može da bude makar upravljen na ovaj događaj. Jer se ovaj događaj prikazuje tom unazad usmerenom vidovitom pogledu tako kao neka vrsta buđenja, koje su osetile one ličnosti određenog dana, na koji upravo treba da podseti praznik Duhova, one ličnosti, koje se uobičajeno nazivaju apostoli ili sledbenici Hrista Isusa. Nije lako proizvesti tačnu predstavu svih ovih bez sumnje čudnih pojava i mi ćemo morati da se setimo već na ponešto takoreći u temeljima naše duše, što može da nam sleduje iz dosadašnjih antropozofskih razmatranja, ako hoćemo da povežemo tačne predstave sa svim tim što treba danas da se kaže baš o ovoj temi našeg ciklusa predavanja.

Kao probuđeni su izgledali sebi apostoli, kao ljudi, koji su u ovom trenutku imali osećaj, da su dugo vreme – kroz mnogo dana – živeli u jednom njima neuobičajenom stanju svesti. Bilo je to zaista nešto kao neka vrsta buđenja iz dubokog spavanja, svakako neobičnog spavanja ispunjenog snovima, kao iz spavanja, koje je pak takvo – napominjem izričito, da govorim uvek o načinu kako se to objavilo svesti apostola –, da se uz to izvršavaju svi spoljašnji dnevni poslovi, ide se naokolo kao telesno zdrav čovek, tako da u neku ruku i drugi ljudi, s kojima se ophodi, uopšte ne vide na nekom, da se nalazi u drugom stanju svesti. Ipak je nastupio trenutak, kada je apostolima izgledalo tako, kao da su mnogo dana proživeli u nekom spavanju ispunjenom snovima, iz kojeg su sad probuđeni s ovim događajem Duhova. I ovo buđenje su oni već osećali na čudan način: oni su zaista osećali, kao kada bi se iz svemira na njih spustilo nešto, što bi se moglo nazvati samo supstancom svevladajuće ljubavi. Apostoli su se osećali kao takoreći odozgo nadole oplođeni kroz svevladajuću ljubav i kao probuđeni iz opisanog snolikog stanja života. Kao kada bi kroz sve ono, što kao prvobitna snaga ljubavi, koja prožima i razgrejava svemir, bili probuđeni, kao kada bi se ova prvobitna snaga ljubavi spustila u dušu svakog pojedinog, tako su oni izgledali sebi. I drugim ljudima, koji su mogli da ih posmatraju kako sada govore, oni su izgledali sasvim čudno. Oni su znali, ti drugi ljudi, da su apostoli dotle živeli na izvanredno jednostavan način, od kojih su se neki doduše poslednjih dana ponašali neobično, kao probuđeni iz sna. To se znalo. Sada pak oni su izgledali ljudima kao promenjeni: kao ljudi, koji su doista postigli sasvim novo stanje, sasvim novo raspoloženje duše, kao ljudi, koji su izgubili svu uskost života, svu sebičnost života, a zadobili beskrajno široko srce, sveobuhvatnu toleranciju u unutrašnjem, duboko razumevanje srca za sve što je ljudsko na Zemlji, koji su mogli da se izraze tako, da ih je razumeo svako ko je tu bio. Osetilo se takoreći, da su mogli da gledaju u svako srce i dušu i da iz najdubljeg unutrašjeg dokuče tajne duše, tako da su svakog mogli da uteše i kažu mu baš ono što mu je bilo potrebno.

Celo predavanje u odeljku ‘1913’

********************************************************

 

Kapela «La Motta» sa freskama Liane Collot d‘Herbois

*********************************************************

Uskrs

 

*********************************************************

Svetlost na putu 

Mabel Collins

KOMENTARI

I: «Pre nego što mogu da vide, oči moraju biti nesposobne za suze.»

Svi čitaoci ove knjige treba jasno da zapamte da je to knjiga koja može izgledati kao da sadrži nešto filozofije u sebi, ali i vrlo malo smisla, posebno za one koji veruju da je napisana običnim engleskim jezikom. Za mnoge koji je budu čitali na ovaj način ona će biti – ne toliko kavijar, koliko maslinke sa jakim ukusom soli. Budi upozoren i nemoj mnogo čitati na taj način.

Ima i drugi način čitanja, koji je, zapravo, jedini koji mnogi autori uopšte koriste. To nije čitanje između redova, već čitanje unutar reči. To je, zapravo, dešifrovanje jedne duboke šifre. Svi alhemičarski radovi napisani su šifrom o kojoj govorim; koristili su je veliki filozofi i pesnici svih vremena. Sistematski je koriste adepti u životu i znanju, koji, naizgled, otkrivajući svoju najdublju mudrost, u stvari skrivaju njenu misteriju u samim rečima koje joj daju okvir. Oni ne mogu da učine više od toga. Postoji prirodni zakon koji zahteva da čovek mora sâm da protumači ove misterije. Nijednim drugim metodom ne može doći do njih. Čovek koji želi da živi mora sâm da jede svoju hranu: to je prost prirodni zakon – koji se odnosi i na viši život. Čovek koji hoće da živi i da dela ne može da bude hranjen kašikom, kao beba; mora da jede sâm.

Predlažem da delove «Svetlosti na putu» prevedem na nov i ponekad jednostavniji jezik; ali ne mogu da kažem hoće li taj moj napor zaista predstavljati prevod. Gluvonemom čoveku istina ne postaje ništa razumljivija ako je, da bi je takvom učinio, neki lingvista prevede u reči na svim živim i mrtvim jezicima, i ako mu taj prevod onda viče na uho. Ali, za one koji nisu gluvi i nemi, jedan je jezik po pravilu lakši od ostalih; takvima ću se sada obratiti.

Ceo tekst (br. 5) u odeljku ‘Collins’

                *********************************************************

Predivna planeta Zemlja

            *********************************************************

Goetheanum noću / mart 2023.

                      *********************************************************

Sećanja na važne datume

Izvornik: Der 27. Februar 1861: Rudolf Steiners wahrer Geburtstag                          Thomas Meyer, Der Europäer / Nr. 11 / September 2011. / Povodom 150. god.                  od rođenja Rudolfa Štajnera

27. februar 1861: Pravi dan rođenja R. Štajnera

 Razjašnjenje pitanja okruženog špekulacijama daje sâm Rudolf Štajner

 Pre proticanja 150. godine od rođenja Rudolfa Štajnera u ovome što sledi treba da se pokaže, zbog čega 27. a ne 25. februar treba smatrati pravim danom rođenja.

Ova stvar nije tako sporedna ili beznačajna, kako bi to moglo da izgleda na prvi pogled. Ona se naime nalazi u povezanosti sa jednom principijelnom činjenicom duhovnog istraživanja: Domet ovog istraživanja ni u kom slučaju nije toliko apsolutno neograničen, kao što to može da se čini ponekoj glavi, koja o Štajnerovoj duhovno-istraživačkoj kompetenciji doduše ima visoko, ali ipak ne mišljenje koje odgovara stvarnosti. Tako na primer Juditha von Halle smatra da je tako reći „nepristojno“ sumnjati u sposobnost Rudolfa Štajnera, da može kroz okultno istraživanje besprekorno da utvrdi svoj vlastiti datum rođenja. Ona piše: „Vlastiti dan smrti ostaje skriven i za posvećenog, ali precizno određivanje vlastitog dana rođenja za individualnost, kakva je Rudolf Štajner, koja se sa lakoćom može kretati kroz duhovne hronike, ne predstavlja stvarno nikakav poseban izazov.“[1]

Rudolf Štajner je u vezi sa ovim imao sasvim drugačije shvatanje. Za duhovno istraživanje, tako on kaže u jednom javnom predavanju u Liestalu 16. oktobra 1916, „postoje već u području običnog života saznanja, koja mogu da se iskuse samo kroz saopštenje.“ (…) Postoje „naime saznanja, iz čoveku štaviše bliskih oblasti, koje se tako moraju obraditi kao verske istine sa neke više oblasti“. Koje su to sasvim bliske oblasti? Štajnerov odgovor glasi: „Čovek mora u običnom životu nešto da primi kroz saopštenje, a da to što mu je saopšteno za njega ne može da bude iskustvo; naime, znanje o tome, šta se sa njim desilo između trenutka njegovog rođenja i onoga, do čega on može natrag da se seti kroz svoje pamćenje. Ako čovek kao duhovni istraživač obrazuje duhovne snage saznanja, tako on gleda doduše iza ovog trenutka unatrag [u pravcu rođenja. TM]; ali počev od razvojnog perioda, do tog koga se u običnom životu seća unatrag , ’duhovno oko’ ne vidi događaje u formi čulnog sveta, nego ono, što se desilo u duhovnoj oblasti, dok su se odgovarajuće činjenice odigravale u fizičkom svetu. Ti za čula opažljivi (vidljivi) događaji kao takvi, ako kroz doživljaj ne mogu da postanu svesni, mogu takođe za duhovno iskustvo da budu primljeni samo kroz saopštenje. (Nijedan duhovni istraživač koji zdravo razmišlja neće na primer verovati, da bi on mogao da se odrekne saopštenja svojih bližnjih i da bi, to što je na ovaj način dobijeno iskustvom, on trebao da zadobije kroz duhovno gledanje.)“[2]

Te činjenice u čulnom svetu, koje ovde dolaze u obzir, koje takođe duhovni naučnik ne može neposredno da istraži, već ih može dobiti samo kroz saopštenje (otkrivanje) drugih počinju dakle već sa fizičkim okolnostima rođenja, krštenja etc. Da svakako to što se iskusi „samo kroz saopštenje“ može biti podložno izvesnim nesigurnostima (kvalitet posmatranja, pouzdanost svedoka itd.), koje u čisto duhovnom (Akaša-) istraživanju mogu biti isključene, razume se po sebi.

                           

„Samo kroz saopštenje iskusiti“

Čovek mora u običnom životu nešto da primi kroz saopštenje, a da to što mu je saopšteno za njega ne može da bude iskustvo; naime, znanje o tome, šta se sa njim desilo između trenutka njegovog rođenja i onoga, do čega on može natrag da se seti kroz svoje pamćenje. Ako čovek kao duhovni istraživač obrazuje duhovne snage saznanja, tako on gleda doduše iza ovog trenutka unatrag [u pravcu rođenja. TM]; ali počev od razvojnog perioda, do tog koga se u običnom životu seća unatrag , ’duhovno oko’ ne vidi događaje u formi čulnog sveta, nego ono, što se desilo u duhovnoj oblasti, dok su se odgovarajuće činjenice odigravale u fizičkom svetu. Ti za čula opažljivi događaji kao takvi, ako kroz doživljaj ne mogu da postanu svesni, mogu takođe za duhovno iskustvo da budu primljeni samo kroz saopštenje. (Nijedan duhovni istraživač koji zdravo razmišlja neće na primer verovati, da bi on mogao da se odrekne saopštenja svojih bližnjih i da bi, to što je na ovaj način dobijeno iskustvom, on trebao da zadobije kroz duhovno gledanje.) – Tako postoje za duhovnu nauku već u području običnog života saznanja, koja mogu da se iskuse samo kroz saopštenje.

 Rudolf Štajner, Čovekov život sa stanovišta duhovne nauke (antropozofija), predavanje u Liestalu od 16. oktobra 1916, danas u GA 35, str. 225 i dalje._

 „Nikakav poseban izazov“

Na ovom mestu možemo moliću lepo da bez emocija i u unutrašnjem miru postavimo sebi pitanje, da li još nešto treba učiniti sa uljudnošću, najveća duhovna blaga uzeti iz ruku jedne od najznačajnijih individualnosti koja se utelovila na Zemlji sa sve većim strahopoštovanjem i zahvalnom smetenošću i istovremeno podmetnuti, da nije u kompetenciji ove individualnosti, da verificira dan vlastitog rođenja. – Vlastiti dan smrti ostaje skriven i za posvećenog, ali precizno određivanje vlastitog dana rođenja za individualnost, kakva je Rudolf Štajner, koja se sa lakoćom može kretati kroz duhovne hronike, ne predstavlja stvarno nikakav poseban izazov.

(…)

Pitanje u vezi pravog dana rođenja Rudolfa Štajnera obrazuje vrata ka putu razumevanja, koji nas neposredno uvodi u karmičku biografiju jednog čoveka, za koga jedva da je još vrednovano visoko suštastvo koje se nalazi u njemu. Na ovom putu se nalaze neotkriveni aspekti jedne okultne životne slike (…)

 Judith von Halle, Rudolf Štajner, Majstor Bele lože – O okultnoj biografiji, Dornah 2011, str. 95.____________________________________________

Ni sa jednom rečju se ne nagoveštava, da ovo što je rečeno ne bi bilo tačno za sâmog Rudolfa Štajnera.

Šta ovde izgovara Štajner o nemogućnosti direktnog duhovno-naučnog istraživanja čulnih činjenica u navedenom odsečku vremena, počiva mnogo više na njegovom najsvojstvenijem iskustvu.

 Upravo su se u odnosu na okolnosti njegovog sopstvenog rođenja i krštenja pojavila naime u određenom trenutku u povezanosti sa krštenicom izvesna neslaganja, koja su roditelji bili otkrili i reklamirali 1879. god. Tako je na primer na krštenici uneto pogrešno ime i pogrešno označenje mesta, što je zatim korigovano na novo napravljenoj krštenici.

Sâm Štajner je morao zbog izvesnih nejasnoća u tome što mu je preneto dokumentima ili usmeno čak privremeno da prihvati, da bi 25. bio njegov pravi dan rođenja. Jer stvarno egzistira jedan nedatirani pisani dokument, na kome je on 25. – dabome samo ovaj put – zabeležio kao dan rođenja, mada je inače uvek navodio 27. O pozadinama ovog najpre zagonetnog odstupanja od uobičajeno navođenog datuma rođenja (27. februar) Ginter Ašof je sproveo brižljiva istraživanja i publikovao to u jednom članku u nedeljniku Das Goetheanum još pre dve godine (članak ima naslov „Novi dokumenti“ i nalazi se u ’Tekstovima za registrovane posetioce’ ovog sajta, prim. prev.). Istraživanja Gintera Ašofa daju dokaze, ne obazirući se na zamršene, ali u suštini razjašnjene pojedinosti, za naše slaganje pre svega u jednom: Štajner je za egzaktno pronalaženje svog vlastitog dana rođenja stvarno bio upućen na saopštenje drugih ljudi. On se kao „duhovni istraživač koji zdravo razmišlja“ nije predao iluziji u tom pogledu „ da bi mogao da se odrekne saopštenja svojih bližnjih i da bi, to što je na ovaj način dobijeno iskustvom, on trebao da zadobije kroz duhovno gledanje.“ Datum rođenja ne dâ se upravo bez ustezanja pronaći duhovnim istraživanjem, kako to nepromišljeno tvrde von Halle i drugi.

Poslednji zalet za egzoterično razjašnjenje ove stvari preduzeo je Štajner u jesen 1923, posetivši svoju sestru Leopoldinu u Hornu. 9. decembra je dao da se u nedeljniku Geteanum pod nazivom „Moj životni put“ pojavi prvi nastavak njegovih autobiografskih zapisa, u kojima stoji rečenica: „Ja sam rođen u Kraljevcu 27. februara 1861. godine.“

Iz ove činjenice se pokazuje, da je egzoterično razjašnjenje bilo dospelo do svog kraja. Jedan jedini put dokumentovano odstupanje datuma rođenja, time treba smatrati korigovanim kroz Štajnera sâmog. Da je on još u decembru 1923. imao razloge za 25. februar, tada bi on u svojoj autobiografiji bez sumnje naveo ovaj datum. On to nije učinio. Ko hoće da sumnja u to, da je Rudolf Štajner sa najvećom savesnošću ispitao do kraja istinski sadržaj različitih saopštenja o njegovom rođenju i njegovom krštenju i da je taj materijal uzajamno izvagao, pre nego što je svetu „iz poslednje ruke“ ostavio datum rođenja?

Tako nam je Rudolf Štajner u liestalskom predavanju iz 1916. dao sâm ključ u ruke, da bi u saglasnosti sa stvarnošću mogli da razumemo i rešimo zagonetku, koja je bila povezana sa početkom njegove inkarnacije.

Razumna upotreba ovog ključa baca naravno jasnu svetlost na čisto špekulativne navode o Štajnerovoj „okultnoj biografiji“ – koji se baziraju na navodno „pravom danu rođenja“ – u kompletnom neuvažavanju od sâmog Rudolfa Štajnera navedene razlike između neposrednog duhovno-istraživačkog saznanja i nekog takvog, koje se može dobiti „samo kroz saopštenje“.

                                                                                                                     T h o m a s  M e y e r

                                                                                                                      Preveo  S. N.

 [1] Judith von Halle, Rudolf Štajner, Majstor Bele lože – O okultnoj biografiji, Dornah, 2011, str. 95 i dalje

[2] „Čovekov život sa stanovišta duhovne nauke (antropozofija)“, prema jednom javnom predavanju Rudolfa Štajnera (koje je on pregledao i pripremio za štampu) održanom u Liestalu 16. oktobra 1916, u GA 35.

 

*********************************************************

Feniks iz pepela Thomas Meyer

Svi čitaoci Evropljanina znaju o činjenici uništavanja od drveta sagrađenog Prvog Goetheanuma u noći uoči Nove godine (Silvesternacht) 1922/23. «Pepeo» u naslovu treba da ukaže na taj događaj. Koliko se u ovoj povezanosti može govoriti o feniksu koji se podiže iz vlastitog pepela, treba da bude nagovešteno u toku ovih razmatranja.

Ocrtajmo najpre spoljašnju istoriju ovog jedinstvenog građevinskog dela. Nakon uzaludnog pokušaja da se građevina podigne u Minhenu, bilo je u Dornachu u podnožju Jure pronađeno buduće mesto gradnje na zemljištu koje je darovao bračni par Großheintz. Prva poseta Dornachu desila se pri višednevnom godišnjem odmoru Rudolfa Steinera i Marie von Sivers (kasnije Steiner) u kući Brotbeck. Bili su to prvi dani oktobra 1912, nakon završetka ciklusa predavanja o Jevanđelju po Marku, koji je održan u kući Geering u Binningenu.                                                                                                                                                       Marie Steiner izveštava: «Mora da je dr Steiner doživeo čudne stvari tamo u jednoj noći», kaže ona, «jer je iz sobe izašao smeten, i bilo je jasno, da je nešto teško morao da zbaci sa svoje duše. Kao s naprezanjem oterao je mračne senke sa svog čela.                                   Zatim smo izašli napolje i krenuli u dugu šetnju, da bismo sa obližnjeg brda osmotrili okolinu. Samo s naporom smo savladavali put, ponekad bez jasne staze, da bismo se kasno uveče vratili kući. Sve to se desilo na tako neobično uverljiv, slikovit način, koji je u sebi nosio nešto simbolično.»                                                                                                                               Šta je Steiner doživeo u toj noći i u danu koji je sledio, to je on prećutao.

Ceo tekst u odeljku ‘Meyer’

*********************************************************  Novo

Iz štampe je izašlo drugo izdanje knjige „Meditacijski put Mihaelove škole“, decembar 2022. Knjiga je ovoga puta dostupna po znatno povoljnijoj ceni. Više informacija u odeljku „Knjige“.

*********************************************************

 

 

*********************************************************

Nekoliko novih Wort-izdanja, novembar 2022

Iz štampe je upravo izašlo nekoliko novih reprint-izdanja rasprodatih knjiga. Radi se o sledećim naslovima: 1. Tajna nauka u skici, 2. Legenda o hrami i Zlatna legenda, 3. Iz Akaša-hronike, 4. Antropozofska načela, 5. Filozofija slobode, 6. U borbi za novi jezik i 7. Poljoprivredni kurs. Detaljnije informacije posetioci sajta mogu pronaći u odeljku ‘Knjige’.

*********************************************************

Moorea

 

*********************************************************

Nova izdanja

Bečko vreme Rudolfa Steinera

O knjizi Martine Marie Sam: «Rudolf Steiner. Bečke godine»

Ne postoji nestašica u biografijama Rudolfa Steinera i ukoliko se više biografskog
materijala s vremenom otkriva, utoliko su bogatije ove biografije, a poneke broje čak i
hiljade stranica. Rekord, ako se pođe od obima, ima sada biografija, čiji je jedan od
tomova o 
Bečkim godinama. 1884-1890upravo objavljen i obuhvata 550 stranica, t.z.
preračunato po godini gotovo 100 stranica. Ako bismo hteli da to zaračunamo na R.
Steinerov celokupni život, tako bi se došlo na otprilike 6000 stranica. To bi baš bio
jedan od najobuhvatnijih biografskih projekata o jednom čoveku, koji je ikada preduzet.
[Oficijelna biografija Vinstona Čerčila (Winston Churchill) od Martina Gilberta ima
svakako nedostižnih cirka 8500 stranica.]

Pa ipak, o ovom delu Martine Marie Sam moralo bi se reći: ovde nijedna stranica nije suvišna i zapravo jedva čekamo da vidimo nastavak ovog biografskog projekta u weimars- kom i berlinskom vremenu Rudolfa Steinera. Njena metoda je da iscrpno osvetli, koliko je to moguće, biografsko životno i ljudsko okruženje Rudolfa Steinera. Za to dovlači sve dotične pismene i usmene izjave Rudolfa Steinera, kao i izjave ljudi, sa kojima je on imao posla, o njihovim vezama sa njim. Ona poznaje i koristi celokupan biografski rad, koji su drugi pre nje obavili. Dodatno, gde su ostale nejasne ličnosti ili okolnosti života, ona preduzima dokumentovana istraživanja, da bi unela svetlo u tu stvar. Biografija Rudolfa Steinera, koja često izgleda zagonetno, biva na taj način čudesno vidljiva i razumljiva. …

Ceo tekst u odeljku ‘Antropozofi’

*********************************************************

 

 

*********************************************************

Mali Čuvar praga AnthroWiki

Mi moramo najpre da prođemo pored malog Čuvara praga, ako hoćemo da probijemo veo našeg unutarnjeg duševnog života, da bismo došli do neposrednog opažanja duhovnog sveta. Takođe kada sa smrću pređemo prag, stoji on na našoj strani kao Anđeo smrti. U nešto drugačijem obliku može mali Čuvar da se pojavi i kao Dvojnik.

«Postoji ne samo jedan, već u suštini dva, jedan ‘manji’ i jedan ‘veći’ ‘Čuvar praga’. Tog prvog čovek sretne tada, kada počnu da se oslobođaju veze volje, mišljenja i osećanja unutar finijih tela (astralno i etersko telo) tako, kako je to prikazano u prethodnom poglavlju. Čovek dolazi pred velikog ‘Čuvara praga’, kada se oslobađanje veza proširi takođe na fizičke delove tela (najpre na mozak).» (GA 10)

 Mali Čuvar je istkan iz naših dobrih i loših dela, i pojavljuje se prvo kao mračna, tmurna figura, koja od duhovnog učenika zahteva, da njega (Čuvara) preobrazi u svetlosno obličje. Mi ga nesvesno srećemo svaki put, ako se budimo iz spavanja. Tada nas on sprečava da pogledamo u unutrašnju prirodu donjih članova našeg bića i usmerava našu svest na čulni spoljašnji svet odnosno na razumsko mišljenje. Na taj način nas on štiti od zastrašujućeg pogleda pred našom nižom, tamnom, zmajolikom prirodom. Dokle god čovek još nije zreo, da izdrži ovaj pogled, on biva gurnut natrag.

«U toku etape, koja se u hrišćanskom posvećenju naziva trnova kruna, pojavljuje se jedan užasan fenomen, koji ima oznaku «Čuvar praga» i koji bi se takođe mogao nazvati pojavljivanje Dvojnika. Čovekovo duhovno biće, obrazovano od strujanja njegove volje, želja i razumskih sposobnosti, pojavljuje se tada posvećenom kao slika u snolikoj svesti. I ta slika je ponekad odbijajuća i uteruje strah, jer je rezultat njegovih dobrih i loših osobina i njegove karme; od svega toga je to slikovita personifikacija na astralnom planu. To je rđavi skeledžija u egipatskoj Knjizi mrtvih. Čovek mora da ga pobedi, da bi pronašao svoje više Ja. Čuvar praga, fenomen vidovitog gledanja do u najstarija vremena, je stvarni izvor svih mitova o borbi heroja sa čudovištem, Perseja i Herakla sa hidrom, Svetog Đorđa i Zigfrida sa zmajem (aždajom).

Prerano nastupanje vidovitosti i iznenadno pojavljivanje Dvojnika ili Čuvara praga, može onoga, ko nije prošao svu pripremu i nije obratio pažnju na sve mere opreza koje se daju učeniku, da dovede do ludila.» (GA 94)

Ceo tekst u odeljku ‘Antropozofi’

 

 

*********************************************************

 

 

*********************************************************

Intervju sa Steffenom Hartmannom S. Knust

Meditacija i samorazvoj

Sebastian KnustDozvoli da krenemo sa tvojim životnim putem. Koji su bili putokazi u tvojoj spoljašnjoj i unutrašnjoj biografiji? Kada si ti na primer došao u kontakt sa antropozofijom? Kakav je bio tvoj dalji put odatle?

Steffen Hartmann: Ja sam Steffen Hartmann, pijanista, dakle po tome šta sam
studirao muzičar. Ovaj muzički put sam veoma intenzivno tražio već kao učenik. To je uvek bio moj veliki cilj. U studiranju muzike sve se dalje razvilo tako, da sam ja dalje
studirao i filozofiju. Tu mi je takođe bilo veoma važno, da idem nekim putem mišljenja.
Ne samo sa «Filozofijom slobode» Rudolfa Steinera, nego i sa Hegelom, Platonom i
Aristotelom; oni su me pratili mnogo godina. Zatim konačno pitanje, kako zapravo
filozofija prelazi u antropozofiju. Dugo je to za mene bila važna tema.
A sama antropozofija je u moj život stupila više spoljašnje gledano kroz waldorfsku
školu. Dakle, došao sam u waldorfsku školu sa devet godina i tu su u jednom ‹udaru› bili
prisutni euritmija, muzika, čitav waldorfski svet. Moji roditelji nisu antropozofi, ali su
tada jednostavno bili otvoreni i primetili su, da je ovo za mene kao dete upravo najbolja
škola.
Potom je bio jasan korak sa 15 godina, kada sam sebi postavio pitanje: Ko je Rudolf
Steiner? Šta je antropozofija? U to vreme mi je jedan učitelj muzike rekao: «Probaj da
čitaš ‹Kako se postižu saznanja viših svetova?› ili ‹Filozofiju slobode› od Rudolfa
Steinera». To sam ja tada počeo sa 15, 16 godina. I to je ubrzo za mene bio kao neki
‹dolazak duhovnoj kući›. Kao osećanje: Pa to je ono što sam uvek tražio. Nekako mi se
čini poznato, to je moj put. Bilo je možda malo naivno, lepo mladalački zaneseno, ali
ipak u isto vreme veoma ozbiljno. I zatim je bilo tako, što sam posle škole započeo vojnu
službu, i bilo mi je jasno, da još jednom moram preraditi ovaj pomalo naivan odnos
prema antropozofiji. Ja svakako ne mogu da tvrdim, kako sam imao osećanje da sve to
već znam. I tada sam veoma intenzivno radio na «Filozofiji slobode»; konkretno
rečenicu po rečenicu – godinu dana.
Još znam, da je za mene to bila svesna odluka, ili pitanje: Hoću li stvarno da vodim
jedan meditativan život, sa svim što tu pripada? Sebe sam takođe proverio, jer sam u
vezi toga imao veliki respekt. Tada sam imao 19 godina, a sa 20 sam doneo odluku. Sada
sam zaista još jednom pogledao natrag, od kada meditiram svaki dan. Možda sve do
dana, dok sam sa visokom temperaturom ležao u krevetu, kada to stvarno nije išlo. I
znam još, bilo je to jednom prilikom, kada mi je trebala pauza. To je bilo posle prvih 3, 4
godine. Primetio sam da sam ušao u neko prisiljavanje, i onda sam sebi svesno rekao za
tri, četiri nedelje: Dakle, sada ti nemoj da meditiraš. To je u stvari bio jedini prekid. Da,
ukoliko je to put od moje 19. godine, na koji sada gledam unatrag. I tu se naravno
mnogo toga desilo.

Ceo intervju u odeljku ‘Antropozofi’

*********************************************************

 

 

*********************************************************

Rudolf Steiner i biće ezoterije / DrCarl Unger

Iz predavanja «Ezoterija» održanog na zasedanju tokom inauguracije građevine
drugog Goetheanuma na Mihaeli 1928. Carl Unger (1878-1929) je bio jedan od prvih
članova svih odeljaka Ezoterične škole Rudolfa Steinera i od 1908. do svoje smrti u
upravi Antropozofskog društva.

Biće ezoterije ne može se opisati sa malo reči. Pokušaću da zadobijem neka gledišta o položaju ezoterije u sadašnjici. Rudolf Steiner je često govo- rio, da je u raznim vremenskim epohama doduše uvek bilo ezoteričnog, ali da je kao ezoterija uvek obeležavano nešto drugo. Ipak u svim vremenima je ezoterija obuhvatala neki stav duše, koji se nalazio izvan običnog života i saznajnih sposobnosti dotičn- og vremena, neki karakter duše, koji je prvo morao da se zadobije, da bi se čovek dalje mogao razvijati.
Ovde bih hteo da ukažem na prelaz treće kulturne epohe u četvrtu i na prelaz ove u petu epohu.Impuls treće epohe upravo se ponovo podiže u našem vre- menu, i zbog toga postoji dalekosežan razlog, da se time pozabavimo. Iz «Tajne nauke u skici»
 Rudolfa Steinera mi znamo, kako kosmički razvojni
događaji nekog ranijeg vremena postaju put inicijacije nekog kasnijeg vremena. U tom smislu možemo da gledamo na staroindijske Misterije kao ponavljanje Saturnovog razvoja u polarnom vremenu, da gledamo na persijski put posvećenja, u kome se ogledao razvoj starog Sunca u svom ponavljanju tokom hiperborejskog vremena. Zatim se nalazimo u trećoj poatlantskoj kulturi, egipatsko-haldejskoj epohi, koja u sebi krije i istoriju hebrejskog naroda. Biće starog Meseca prodire tu u duše, tako, kako se ono preobrazilo kroz lemursko vreme. U staroj Lemuriji čovek je živeo još u magijskoj povezanosti sa elementima Zemlje; on je dalekosežno mogao da utiče na snage prirode i da ih pokori. Ovu magijsku delotvornu snagu starog vremena mi
nalazimo u trećoj kulturi, preobraženu, u kojoj dalje žive misterijska mesta. Tu ezoteriju,
koja vlada u njima, mi u potpunosti moramo da označimo kao magijsku. Šta je tu bilo
sačuvano kao kulturni znak iz onog vremena, to se moglo oblikovati samo pod uticajem
magijske ezoterije. Njoj su imali pristup samo malobrojni izabrani, koji su bili školovani
kroz neizmerno bolne i teške probe. Često izabrani još kao deca, morali su se kroz
duševno i duhovno školovanje dugo godina pripremati, do u organske povezanosti snaga
svog tela, radi doživljavanja misterijske smrti. Za to je bilo nužno neizostavno učenikovo
potčinjavanje učitelju, koji je primenom duhovnih snaga odvajao njegove članove od
fizičkog tela i ponovo ih vraćao. …

Ceo tekst u odeljku ‘Ezoterija’

*********************************************************

 

 

*********************************************************

Ezoterični čas (20) / Rudolf Steiner

Pre nego što počnemo naše pravo ezo- terično razmatranje, treba reći, posebno i za naše inostrane prijatelje, da smo se mi potpuno odvojili u našem ezoteričnom strujanju od onog drugog koje ide kroz svet i koje je zastupano od gospođe Besant [Annie Besant]. Mi se zbog istini- tosti možemo odvojiti od dela jedne ličnosti, ali moramo za tu ličnost ipak da sačuvamo nepromenljivu ljubav, možda baš zato da joj posvetimo našu simpatiju u povišenoj meri, baš zbog toga, jer mor- amo da odbijemo njena dela. Pročitane su reči gospođe Besant iz 1906. godine, pri čemu su zamoljeni svi oni, koji je zaista vole, da kada dođe dan njenog pada, iz ljubavi, ne imenuju (ne spomi- nju) te stvari crno-belo. Okultizam je upravo opasan put, i svako treba da razmisli, kako u dubini čovekove duše dremaju snage, koje možda nisu vidljive u običnom životu, ali koje, ako se stupi na stazu punu opasnosti, izlaze na svetlost dana; zato je važno održati neprekidnu budnost sopstvene duše i misliti na reči: «Budite budni i molite se!»

Ceo tekst u odeljku ‘Ezoterija’

********************************************************

 

 

********************************************************

Pre 98 godina na današnji dan

 

Dornach, 28. septembar 1924.  Poslednji govor

Mihaelova izreka za Poslednji govor

 

*********************************************************

 

          *********************************************************

Iz knjige „Drugačiji Rudolf Štajner“Wolfgang G. Vögele

«Ovaj čovek je sâm mir» / Hans Kühn

O Steinerovim javnim nastupima tokom haotičnog posleratnog vremena, u kome je od proleća 1919. iz Württemberga krenula ideja-pokret Tročlanstva, izveštava njegov saradnik Hans Kühn:

Rudolf Steiner je tada imao 58 godina. Nje- gova pojava i njegov nastup bili su veoma markantni. On nije padao u oči samo zato što je u svakoj situaciji nosio crni redengot («gerok») i svoju crnosvilenu umetničku mašnu, već još više kroz svoj oštar profil i svoje neopisivo prijatne oči, koje su zasija- vale neobičnim sjajem ispod jakih obrva. Tamno braon oči imale su zlatno blistanje. Pogled je bio otvoren i usmeren na sve što ga je interesovalo. Na njegovim predavanji- ma, koja je uvek pažljivo započinjao zvonk- im glasom, da bi pri kraju uvek postajao snažniji i brži, tako da su stenografisti imali muke da ga prate, moglo se videti kako ove oči zasijavaju. Njegov jezik (govor) je imao
austrijsku primesu, no bio je tako preoblik- ovan i jasno artikulisan, da se nijedan slog ne bi izgubio. Štaviše ako bi glas zbog promuklosti na početku zazvučao kao prekriven, postajao je tokom večeri sve slobodniji. Pri tome se umor nikada nije primećivao. Takođe je posle predavanja uvek bio svež i otvoren za duge diskusije. «Ovaj čovek je sâm mir», govorili su ljudi. Hodao je polako sa prilično kratkim koracima. Držanje mu je bilo vrlo uspravno, pojava uska i vitka. Visina tela je bila otprilike 1,75 m, ali ni u kom slučaju nije bila preterano velika, kao što se činilo. Lice Rudolfa Steinera bilo je veoma izražajno. Na njegovom velikom ovalnom čelu pojavile bi se ponekad razgranate žile. Nos je u korenu bio duboko urezan. Na spoljašnjim očnim uglovima videle su se fine bore. On je imao crnu, sjajnu i prilično dugu ravnu kosu, i često bi mu jedan pramen pao preko oka, ako bi na predavanju napravio energičan pokret glavom, zatim bi taj pramen ponovo vratio iza uha.

Ceo tekst u odeljku ‘Sećanja’

*********************************************************

Iz knjige „Drugačiji Rudolf Štajner“Wolfgang G. Vögele

Hipnotična snaga / Stefan Zweig

Stefan Zweig, rođen 1881. u Beču, rano je imao uspeha kroz svoj pripovedački rad, a pre svega kroz svoje biografije. Nakon pre- uzimanja vlasti od strane nacionalsocija- lista, pobegao je 1934. u London, a 1938. dalje emigrirao u Južnu Ameriku, gde je i umro 1942. godine. Kratko pre toga objavlj- ena je njegova autobiografija «Jučerašnji svet», koja nosi podnaslov «Sećanja jednog Evropljanina». U njoj Stefan Zweig daje nepristrasan osvrt na svoj susret sa četrde- setogodišnjim Rudolfom Steinerom. Da li se tu radi o nekom prolaznom susretu (kao što istorija književnosti veruje da nešto slično mora da konstatuje u slučaju Franca Kafke) bez ikakvih posledica? Da li je Zweig, hum- anista i pacifista, ovde prisustvovao štaviše jednom od «zvezdanih časova čovečanst-  va»? U svakom slučaju bio je već svetski poznati pisac, kada je jednom prilikom došao u Dornach (Švajcarska), da poseti Goetheanum.

Ceo tekst u odeljku ‘Sećanja’

**********************************************************

Iz knjige „Drugačiji Rudolf Štajner“Wolfgang G. Vögele

Sa nebeskim osmehom / Marina Cvetajeva

Marina Cvetajeva (1892-1941) spada u najznačajnije ruske pesnikinje i imala je između ostalog prepisku sa Rilkeom i Pasternakom. Bila je u prijateljstvu sa slikarem Maksimilijanom Vološinim i pesnikom Andrejem Belim; obojica su sarađivali u okruženju Rudolfa Steinera na izgradnji Prvog Goetheanuma. Nakon nereda u građanskom ratu (1918), za nju počinju godine ličnih nevolja i oskudeva- nja. 1922. ona iz Moske putuje u Berlin, zatim putuje dalje u Prag. 30. aprila 1923. Steiner drži u bivšem praškom Urania-teatru javno pedagoško predava- nje (u GA 84, str. 179-208), koje poseću- je Marina Cvetajeva. U svojim «Skica- ma» zapisala je svoj utisak. 1939. vraća se u svoju domovinu. Nakon izbijanja rata zajedno sa svojim sinom bila je evakuisana u tatarsku autonomnu Sovje- tsku republiku, gde nije mogla da nađe posao. Očajna, dve sedmice po dolasku, oduzela je sebi život.

Ceo tekst u odeljku ‘Sećanja’

*********************************************************

Parsifal / Paja Jovanović

 

Parsifal / R. Wagner

 

********************************************************

Biće muzikalnog i doživljaj tona u čoveku (GA 283)

Razmatranje o muzici sa okultnog stanovišta                                                    Rudolf Steiner

O muzici se može govoriti u različitim pravcima, time mi stupamo u široku oblast.
Danas hoću da se ograničim na to, da kažem, koju ulogu igra muzika u ljudskom
razvoju sa duhovnog stanovišta, koje mesto ona zauzima u svetu i gde ona ima svoje
poreklo.
Postoje najrazličitiji pogledi o muzici, a poneki imaju sasvim određeni značaj. Tako
npr. 
Schopenhauer vidi u umetnostima nešto, zahvaljujući čemu čovek biva vođen od
prolaznog do večnog. Prema njegovom shvatanju u umetnostima se ostvaruju praslike,
ali muzika govori čoveku nešto sasvim posebno. Schopenhauer je video u svetu
dvostrukost: predstavu i volju. Volju je on označio kao «stvar po sebi», a predstavu kao
ogledanje volje. Čovek ne može da opaža volju, već samo sliku iza toga. Ali slike nisu
iste vrednosti. Neke kažu mnogo, neke malo. On ih je označio kao ideje, a iz njih
umetnik stvara. Ako posmatramo ljude, možemo da nađemo kako su grozni, lepi,
odbojni, privlačni. Neki genije ne preslikava jednog čoveka. Genijalni umetnik izvadi
mnoge osobine i stvara od toga sliku, ideal. Umetnik prodire do ideja i time stvara
svoje slike, i one su tada posebno karakteristične. Ovo važi za sve umetnosti, ali ne i za
muziku. U njoj Schopenhauer ne vidi ideje, nego stvar po sebi koja nam govori. Ton,
oblikovani ton za njega nije predstava, već izraz stvari po sebi. Direktno govorenje je
muzikalno govorenje. Za Schopenhauera je to tako, kao kada bi na najintimniji način
Najviše govorilo njegovoj duši. …

Celo predavanje Rudolfa Steinera u odeljku ‘1906’

 

 

*********************************************************                                                                                                              

Rudolf Štajner u anegdotama (20) Wolfgang G. Vögele

Normalnost

«Rudolf Steiner i Marie von Sivers stanovali su u blizini Bremena na malom imanju,
koje je pripadalo jednom članu Društva i gde su se po prilici susretali antropozofski
prijatelji. Bio je pozvan ogranak Bremena, i pojedini članovi su mogli da budu ugošćeni
na zajedničkom ručku. Svečanost tog događaja delovala je pak malo pritiskajuće-stegnuto na raspoloženje učesnika. Naročito je domaćica kuće bila nešto uzrujana. Osećala je da nije sasvim dorasla situaciji, pre svega u antropozofskom smislu, a ipak je
pazila na čitavo <jato> dece, koja joj nisu ostavljala mnogo vremena za studiranje. Gosti su seli za sto. Dr. Steiner je izgovorio molitvu. Ali na naše iznenađenje on nije izabrao izreku koju je sâm napisao, već molitvu koja je bila uobičajena u ovoj kući i koju je domaćica dobro znala: <Dođi, Gospode Isuse, budi naš gost …>
I činilo se, da je ovaj jednostavan gest ljudskog razumevanja, više od mnogog
govorenja, bio prikladan, da domaćici ojača samopouzdanje i da joj istovremeno ulije
poverenje za uvaženog gosta. – On je pak pridobio decu, kada je posle ručka otišao u
dečiju sobu, uzjahao drvenog konjića i pokazao, da je takođe i u jahanju bio vičan. –
Odrasli su prema njemu često bili zbunjeni (zastrašeni); a deca su mu neposredno
prilazila.»

Ceo tekst se nalazi u odeljku ‘Sećanja’

*********************************************************

Inspiration

 

*********************************************************

O životu čoveka i Zemlje O biću hrišćanstva (GA 349)

Boja i ljudske rase / R. Steiner

Dobro jutro! Dakle, moja gospodo, ja naravno još nisam dao potpun odgovor na poslednje pitanje o bojama. Sada ćemo u tom pravcu otići malo dalje ili do kraja.                                             Za nas danas najpre dolazi u obzir to, što je najčešće interesantno, naime sâma čovekova boja (boja čovekove kože). Vi dabome znate, da ljudi na Zemlji pokazuju (imaju) razne boje. O Evropljanima, kojima mi pripadamo, kaže se, oni su bela rasa. Vi znate, čovek u Evropi nije u stvari sasvim zdrav, ako je beo kao sir, već je on zdrav, ako svoju prirodno-svežu boju, koju sâm stvara u nutrini (u unutrašnjem), spolja pokazuje kroz belinu.                                                                                                                                                                 Ali, osim ove evropske boje kože mi imamo još četiri glavne boje kože. I  danas ćemo malo razmatrati tu temu, pošto se zapravo cela istorija i čitav socijalni život, takođe i današnji socijalni život mogu razumeti, samo ako se upustimo u rasne osobenosti ljudi. I zatim možemo tek razumeti u pravom smislu sve duhovno, ako se najpre bavimo time, kako ovo duhovno dejstvuje u čoveku baš kroz boju njegove kože.

Hteo bih sad da Vam na sledeći način objasnim šarenilo ljudi. Pođimo od Evrope, gde sâmi živimo. Tu mi dakle imamo – ja Vam to mogu nacrtati sasvim šematski – najpre Evropu (vidi crtež), zatim Aziju koja se graniči sa Evropom; Englesku, Irsku; ovde Japan, Kinu, severnu i južnu Indiju, Arabiju; a ovde potom imamo Afriku. Dakle: Evropa, Azija, Afrika. E pa, sad ćemo tu da nacrtamo ljude, koji žive u dotičnim oblastima. Mi u Evropi sebe nazivamo belom rasom. Pređemo li preko u Aziju, tako u Aziji uglavnom imamo žutu rasu. A ako pređemo u Afriku, tu imamo crnu rasu. To su takođe te prvobitne rase. Sve drugo, što inače još živi u ovim oblastima, počiva upravo na doseljavanju. Dakle, ako postavimo pitanje: Koja (kakva) rasa pripada ovim delovima Zemlje? – tada baš moramo da kažemo: Aziji pripada žuta rasa, Mongoli, mongolska rasa, Evropi pripada bela rasa ili kavkaska (ruska) rasa, a Africi pripada crna ili negroidna rasa. …

Celo predavanje Rudolfa Steinera u odeljku ‘1923’

********************************************************

 

 

*********************************************************

Istorija čovečanstva i pogledi na svet prosvećenih naroda (GA 353)

O biću jevrejstva / R. Steiner

Pitanje: Da li je jevrejski narod ispunio svoju misiju u razvoju čovečanstva?

Dr. Steiner: Da, vidite, ovo je jedno pitanje, koje naravno, ako se o njemu
raspravlja, nažalost prebrzo vodi u agitaciju (podstrekavanje). To pak, što sasvim objektivno mora da se kaže u vezi s tim, nema nikakva posla sa bilo kakvom agitacijom.
Ako se pogleda jevrejski narod, kako se on razvio u starim vremenima, tako se
mora reći, da se on razvio na jedan      
način, koji je izvanredno jako pripremio hrišćanski razvoj. Jevreji su imali, pre nego što je hrišćanstvo ušlo u svet, jednu vrlo duhovnu religiju, ali religiju – ja sam Vam to već karakterisao –, koja je zapravo uzimala u obzir samo duhovni prirodni zakon. Ako bi Jevrejina pitali: Zašto dolazi proleće?, on bi rekao: Zato što Jehova tako hoće! – Zašto je ovaj čovek loš? Zato što Jehova tako hoće! – Zašto se u jednoj zemlji pojavljuje glad? Zato što Jehova tako hoće! – Sve je vodilo natrag do ovog jednog Boga. I time su jamačno Jevreji živeli u neprijateljstvu sa narodima koji su im bili susedi; ovi ih nisu razumeli. I oni takođe nisu razumeli ove susede, zato što susedni narodi nisu na isti način priznavali ovog jednog Boga, već su u svim prirodnim pojavama priznavali duhovna suštastva – mnoga duhovna suštastva (bića). …

Celo predavanje Rudolfa Steinera u odeljku ‘1924’

********************************************************

Euritmija

  *********************************************************

Rudolf Štajner u anegdotama (19) Wolfgang G. Vögele

Pelene na štriku

Zubar, koji je 1913. god. dao Steineru na raspolaganje građevinsko zemljište u Dornachu, ubrzo nakon toga prema Steinerovim planovima izgradio je porodičnu kuću (Haus Duldeck) neposredno pored Goetheanuma. Protiv toga je protestovala grupa antropozofa sa argumentom, da je kuća suviše blizu Goetheanuma i da zaklanja vidik ka njemu. Nije se moglo podneti, da se oko hrama kulture suši veš na štriku. Jedan očevidac izveštava, šta se dalje desilo: «Kada se Dr. Steiner vratio sa putovanja i čuo ovu priču, planuo je. Sa svom važnošću nam je objasnio, da naša rezolucija počiva na predrasudama … veš na štriku nije skrnavljenje Goetheanuma. … Predstava, koja isključuje hram iz briga svakodnevnice, iz običnog ljudskog života,
nije ništa drugo već sentimentalnost. –

Novi antropozofski život obuhvatio je i
štrikove sa vešom oko svoje građevine; mislim da je on tada rekao: ‹Baš ovde se
moraju lepršati pelene na štriku!›»

 

Ceo tekst u odeljku ‘Sećanja’

*******************************************************

Nove knjige

Saul Bellow i Antropozofija / Andreas Bracher

U najčudnije epizode istorijata Antropozofskog pokreta spada okretanje američkog pisca Saula Belowa (1915-2005) ka Antropozofiji. On je bio nosilac Nobelove nagrade za 1976. god. i pisac romana velike suptilnosti i bogatstva. Mnogi ga smatraju najznačajnijin američkim piscem, štaviše najznačajnijim piscem engleskog govornog područja dvadesetog veka. U istoriji književnosti moguće je setiti se Nemca Christiana Morgensterna i Rusa Andreja Bjelog (1880-1934) kao pisaca sličnog ranga, koji su došli do Antropozofije. Obojica su bili savremenici i lični učenici Rudolfa Steinera, dok je Below kod Steinerove smrti imao samo devet godina, proveo svoj život na udaljenom kontinentu i u svom neposrednom životnom miljeu nije imao dodira sa Antropozofijom. Below je, kada je došao u dodir sa Antropozofijom, već bio književna zvezda, i ličnost javnog života. On je bio kicoš, elegantne pojave, imao je u svom životu pet brakova sa četvoro dece, uz to mnogobrojne afere, i bio je čovek, koji je konačno pozivan od predsednika i premijera i višestruko odlikovan. Svojom vlastitom snagom se među ajkulama američkog javnog života izborio za slavu i bogatstvo. Jedan od poznatijih njegovih romana je „Humboltov dar“, u kome je glavni akter antropozof – Charlie Citrine.

Fr. 34.– / € 31.–
200 Seiten, brosch., Farbe
ISBN 978-3-906174-11-2

*********************************************************

Leto 2022.

 

*********************************************************

Der Europäer Jg. 26 / Nr. 8 / Juni 2022

Od kongresa Zapad-Istok, do «novog» konflikta
Zapad-Istok / Thomas Meyer

Pre tačno sto godina održan je u Beču desetodnevni kongres Zapad-Istok, koji je inicirao Rudolf Steiner. 1. juna 1922. god. otvorio ga je Ludwig Polzer-Hoditz. Ime
kongresa došlo je na podsticaj W. J. Steina, Steinerovog bečkog učenika. Obrađivan je odnos duhovne nauke prema prirodnoj nauci, psihologiji i istoriji; nadalje socijalno pitanje. Završno predavanje 11. juna predstavlja Steinerovo poslednje javno zauzimanje za ideju Tročlanstva.

Steiner pokazuje, kako bi se moglo izaći iz fraze, konvencije i rutine, i utvrđuje na kraju predavanja: «Tek ako se uvidi, da je neophodan tročlani organizam, da bi se
stvorili sloboda, jednakost i bratstvo, tada će se na ispravan način oblikovati socijalno pitanje.» …                                                                                                                                                                 Rudolf Steiner, Beč, jun 1922.                                                                       

Ceo tekst se nalazi u odeljku ‘Meyer’

*********************************************************

Euritmija

 

*********************************************************

Borba za rusku kulturnu klicu / R. Steiner

Upućivanje R. Steinera   Borba za rusku kulturnu klicu

*******************************************************

 

 

******************************************************

U znaku krsta R. Steiner

U znaku krsta

 

*******************************************************

Moguće razdvajanje čovečanstva / Christel Traut

 

Ceo tekst Christel Traut se nalazi u odeljku ‘Antropozofi’ 

********************************************************

 

********************************************************

Ita Wegman (22. februar 1876 – 4. mart 1943)

Zemlja je pozornica čovekovog razvoja. Ipak, ona je za to tek postala, jer u najdubljem temelju čovek je duhovno-duševnog porekla. Čovekovo telo je za
duhovno-duševno samo jedan omotač. Razvoj ovog omotača je istorija čoveka
Zemlje i njegove zemaljske okoline. Ako bi se imao samo razvoj ovog omotača, tako bi se gledao postanak životinjskog. Ovaj omotač postaje ljudski kroz čovekov duh i dušu. Šta pak vezuje duhovno-duševno za telesno u čoveku? Nijedna zemaljska supstanca ne bi mogla da izdejstvuje ovo povezivanje; neka nebeska supstanca je morala da se doda Zemlji, da bi duša-duh mogli da stanuju u telu …

(deo teksta  iz „Natura – Misterija Zemlje“)

 

Ceo tekst nalazi se u odeljku ‘Wegman’

********************************************************

 

Terranuova Madonna / Raffaello Santi

(Marija sa dva dečaka Isusa i Jovanom Krstiteljem)

 

           

*********************************************************

A l e g o r i j a (V i t e z o v  s a n) / Raffaello Santi

                        ******************************************************

Raffaello Santi – St George Fighting the Dragon

********************************************************

Foto galerija

 L e k o v i t e  s n a g e  m a d o n i n i h  s l i k a

 Ovu seriju slika dao je Rudolf Štajner otprilike 1911. godine lekaru Dr Feliksu Pajpersu u Minhenu za bolesne u njegovoj klinici, posebno za duševno bolesne. U drugim povezanostima Rudolf Štajner je iznova ukazivao na lekovite snage koje se pre svega nalaze u madoninim slikama i koje mogu da se primene takođe u lečenju dece sa posebnim potrebama. U ovoj seriji suštinsko njenog delovanja nalazi se u navedenom redosledu slika i kompoziciji istih.

Potom se mora ukazati, da je Dr Pajpers za svoju terapiju koristio crno bele slike u velikom formatu i projektovao ih na zidu pojedinačno jednu za drugom.

1. U celoj slici Sikstinske madone se vidi, kako dete biva nošeno ka Zemlji. U osnovi čitave kompozicije nalazi se strujanje čovekovog eterskog tela koje se pokreće u sebi. (Pentagram)

2.  Redosled slika opisuje određeno kretanje deteta. Druga slika prikazuje  lepu baštovanku. Dete Isus stoji majci na desnom stopalu, svojom levom nogom započinje podižući pokret ka majci. Desna šaka kao i pogled deteta pojačano svedoče o ovoj nameri, prihvaćeni gestom majčinih ruku. Sa velikom pažljivošću Jovan prati dešavanje, pozivajući posmatrača slike da isto tako usmeri svoju pažnju na ovo dešavanje.

3.  Madona Alba, treća slika, pokazuje nam dete u daljem podizanju u od početka naznačenom pravcu. Kod ove slike dečak Jovan sa povišenom pažnjom dalje prati pravac kretanja deteta Isusa. Jovan i dete Isus pokazuju svojim pogledima koji se susreću to potpuno bivanje u sadašnjem dešavanju: Dete Isus sa izrazom jake svesnosti dešavanja. Levo stopalo je povijeno za dalje penjanje. Pogled majke naprotiv deluje vanvremenski i vanprostorno, kao kod Sikstinske madone.

4.  Slika četiri pokazuje još jednom madonu Albu, ali u isečku, čime se nadalje pojačava intenzitet događanja i kretanja za posmatrača.

5.  Madona di casa Pazzi od Donatela, pet, pokazuje potpuno sjedinjenje majke i deteta u onoj tački korena nosa, gde se nalazi Ja-tačka, dovodeći do izraza kretanje Ja deteta i majke, tamo gde se potpuno pokrivaju fizičko i etersko telo.

6.  U slici šest, madona sa češljugarem (Madona del cardellino), deo slike odsečene dole kod detetovog pupka, pokazuje dete vraćeno ponovo  na zemlju u držanju, koje dalje najavljuje sledeći pokret nagore prema desnoj ruci majke.

7.  Sedma slika. Madona Bridgewater pokazuje nam dete kako se silovitim zamahom podiže ka desnoj ruci majke.

8.  U osmoj slici, Sikstinske madone, centralni deo, vidimo dete u veličanstvenom miru koje majka sigurno nosi i drži u desnoj ruci.

9.  Deveta slika, madona Tempi. Dete na levoj ruci majke ona pritiska na srce sa beskrajnom prisnošću. Do ove slike tekući pokret je došao kao do nekog stanja ravnoteže. Slike osam i devet održavaju vagu.

10. U desetoj slici, Preobraženje na brdu Tabor od Rafaela (deo slike glava), stavljen je jedan potpuno novi motiv, najpre nagovešten u pogledu usmerenom naviše. Taj novi motiv u celosti se pojavljuje tek u poslednjoj slici ove serije.

11. Jedanaesta slika, madona Granducca, pokazuje dalje u detetovom pogledu sledeći pokret u opadajućoj liniji. Ova namera se jasno ističe u sledećoj slici.

12. Dvanaesta slika, madona sa ribom (isečak). Dete teži natrag ka ishodišnoj tački.

13. Trinaesta slika, madona Brugge od Mikelanđela, pokazuje nam dete kako čini poslednji korak. Ono ponovo stupa na tlo.

14. Slika četrnaest, madona sa češljugarem, cela slika, dete se vratilo na početnu tačku, na desno stopalo majke.

Poslednja slika serije (15.) Preobraženje na brdu Tabor od Rafaela, deo, obličje HRISTA koji se podiže. Novi motiv nagovešten u slici 10.

 

Copyright © 2000-2024 by WORT