D. N. Dunlop (1868-1935): „Duh je najpre od požude prestrašen, ali je ona njihovo sjedinjenje uspešno obavila i njihova uzajamna snaga privlačenja uspavljuje duh kroz čulno zadovoljstvo duše u telu tako, da on zaboravlja svoje pravo spiritualno biće. Bol, patnje, gubitak bude duh, da bi ga odvratili od smrtnog uticaja požude. Samo neophodni otpor prema požudi i saznavanje njenih iluzija vode duh do istinske samospoznaje.“ („Disanje i požuda“)