Mabel Collins 💙 (1851-1927): „Dok sam jednom sedela sama i pisala, u moju radnu sobu uđe nenajavljen misteriozni posetilac i stade kraj mene. Nisam stigla da pitam ko je, niti zašto je ušao tako bez pozdrava i najave, jer on započe da mi priča o Zlatnim Dverima. Reči su mu počivale na znanju, a vatrenost njegovog govora uli mi veru. Zapisala sam njegove reči; ali avaj, ne mogu da se nadam da će ista ta vatra u mom spisu goreti onako jarko kao dok mi je on govorio.“ („Kroz Zlatne Dveri“, prevod Dušica Milojković / Metaphysica, Beograd 2003)