M e d i t a c i j s k i p u t M i h a e l o v e š k o l e
Meditacijski put Mihaelove škole je knjiga-ezoterično zaveštanje Rudolfa Štajnera iz 1924. godine. Ovo izdanje je za nemačko govorno područje uredio Thomas Meyer, a objavio Perseus Verlag Basel, 2011. godine. Knjiga sadrži 19 predavanja održanih u Dornachu između 15. februara i 2. avgusta 1924. godine. – U međuvremenu je knjiga prevedena na srpski jezik i objavljena 2020. god. Više informacija u odeljku ‘Knjige’.
Prevedena su sva predavanja: Prvi sat – Dornach, 15. februar 1924. Drugi sat – Dornach, 22. februar 1924. Treći sat – Dornach, 29. februar 1924. Četvrti sat – Dornach, 7. mart 1924. Peti sat – Dornach, 14. mart 1924. Šesti sat – Dornach, 21. mart 1924. Sedmi sat – Dornach, 11. april 1924. Osmi sat – Dornach, 18. april 1924. Deveti sat – Dornach, 22. april 1924. Deseti sat – Dornach, 25. april 1924. Jedanaesti sat – Dornach, 2. maj 1924. Dvanaesti sat – Dornach, 11. maj 1924. Trinaesti sat – Dornach, 17. maj 1924. Četrnaesti sat – Dornach, 31. maj 1924. Petnaesti sat – Dornach, 21. jun 1924. Šesnaesti sat – Dornach, 28. jun 1924. Sedamnaesti sat – Dornach, 5. jul 1924. Osamnaesti sat – Dornach, 12. jul 1924. Devetnaesti sat – Dornach, 2. avg. 1924.
Ovde možete pročitati predgovor Thomasa Meyera:
Meditacijski put Mihaelove škole
u devetnaest stupnjeva
Ezoterično zaveštanje Rudolfa Štajnera iz 1924. godine
Predgovor
„Vi se možete pri tome osloniti na one reči,
koje sam ja govorio u zemaljskom životu.
Vi ne slutite, da se ove reči mogu živo stvarati
samo ako u ispravnom smislu dalje budu usavršavane.
Benedictus, Ispit duše, 7. slika
Ovo novooblikovano, treće izdanje ezoteričnog zaveštanja Rudolfa Štajnera iz 1924. godine obraća se svakom čoveku, koji u sebi nosi ozbiljnu potrebu za jednim meditativim školovanjem, koje je primereno vremenu.
O meditaciji se danas mnogo govori, unutar i izvan Antropozofskog pokreta. Meditacijski put, koji je Rudolf Štajner na kraju svog života učinio pristupačnim čovečanstvu – kao srž svih njegovih ranijih dotičnih prikazivanja – ostao je do danas gotovo neopažen. Ovo je utoliko više za žaljenje, jer je on osluškivao intencije pravog duha vremena, koji u duhovnoj nauci nosi ime Mihael.[*] To je put samosaznanja, iz koga se jedino može zadobiti saznanje sveta.
Pretpostavka idenja ovim putem, dolazi od raspaljene volje koja je nošena zdravim ljudskim razumom i zdravim poverenjem u sposobnost čovekovog razvoja, da uđe u polje spiritualnog saznanja.
Ovde pokazani put, koji se produžava na devetnaest sati ili stupnjeva je za neke tražioce duha možda naporan; ali taj put je siguran. Ko njime ide, usput se naoružava protiv opasnosti samozavaravanja kao npr. precenjivanja sebe ili taštine – opasnosti, kojima danas mnogi ljudi već posle prvih koraka brzo podležu na naizgled lakšim, ali manje sigurnim putevima u nadčulni svet.
Jedan posebno važan motiv za ovu publikaciju sastoji se u činjenici, što izvesni mantrički elementi ovog meditacijskog puta pripremaju duhovnog putnika na odgovarajuće stanice u posmrtnom životu. Stanice, na kojima svaka ljudska duša doživljava određena suštastva i događaje, koji bez neke takve pripreme na Zemlji na bolan način moraju ostati nerazumljivi. Ko razmisli, koliko mnogo ljudi danas na prirodan ili nasilan način prolazi kroz dveri smrti, a da nisu čak ni čuli o takvoj pripremi, sagledaće u dostojnom i slobodnom širenju sadržaja ove knjige objektivnu čovečansku nužnost.
To što je ovde ponuđena meditativna hrana za put mnogim dušama ostala zaključana, nalazi se delimično u istorijatu njenog nastajanja kao i u daljoj sudbini sadržaja ovog meditacijskog puta u 20. stoleću. Ovi sadržaji su izvorno obrazovali supstancu devetnaest sati „Prvog razreda“ Slobodne visoke škole za duhovnu nauku, koju je Rudolf Štajner ustanovio posle novog osnivanja Opšteg antropozofskog društva (Oad) za Božić 1923. („Božićno zasedanje“). Ti sati, otuda nazvani „razredni sati“, bili su održani u Dornahu između 15. februara i 2. avgusta 1924. Pristup je imao samo taj, ko je bio ne samo član Oad, nego takođe neki takav Visoke škole, time što je jasno pokazao volju, da antropozofiju ne uzima samo lično za sebe, već da bude za nju odgovorno delatan u svetu.
Štajner je zahtevao motrenje najstrožijih pravila u ophođenju sa „razrednim satima“, i upozorio je s obzirom na određeni okultni zakon na to, da „mantre“ postaju nedelotvorne, ako dospeju u pogrešne ruke. On se nadao, da bi one kroz takvu zaštitu po mogućnosti dugo mogle da sačuvaju visoku delotvornost.
Rudolf Štajner je pred razredne časove često stavljao (davao) objašnjenja o njihovom spiritualnom mestu rođenja Dornahu, o „Božićnom zasedanju“ i „Visokoj školi“ ili ih je uplitao u određena nameštenja. Ova okvirna-izvođenja mogu se jasno i lako razlikovati od stvarnih razrednih sadržaja.
Dalji razvoj Oad posle Štajnerove smrti, prema shvatanju izdavača [Thomas Meyer, prim. prev.], danas više ne dopušta pozivanja na „Božićno zasedanje“ i „Visoku školu“, jer ona nisu ukorenjena u stvarnosti. Još više, ona moraju kod današnjeg čitaoca čak da probude utisak, da bi Štajnerova zavetna ezoterična uputstva posle kao i pre na ekskluzivan način bila određena za sasvim posebnu grupu ljudi. Ovo bi pak značilo, ne spoznati njihovu čovečansku relevantnost, o kojoj je ranije bilo reči.
1948. godine Marija Štajner je utvrdila, da su razredni tekstovi „štaviše zaplenjeni od strane Čeke i Gestapoa, dakle obeščašćeni (oskrnavljeni) i mogu ponovo da budu plodni samo kroz individualan rad“.[†] Dalje se tekstovi kao mantre danas mogu naći na internetu, i mora voditi do iluzija to, ako se zatvore oči pred posledicama ovih činjenica.
Iz ovih razloga je izdavač osetio podsticaj, da pored novog naslova preduzme jedinstven zahvat na obliku teksta dva ranija izdanja: za pomenuta Štajnerova okvirna izvođenja je u samom tekstu sati ostavljen slobodan prostor – što je svaki put obeleženo znakom izostavljanja – i opet u potpunosti dato u odvojenom delu ove knjige.
Izdavač ima shvatanje, da se ova uređivačka odluka nalazi u apsolutnom skladu sa današnjim intencijama dalje-delujuće individualnosti Rudolfa Štajnera, sasvim u smislu kao moto citiranih reči Benedictusa, koji ih iz duhovnog sveta inspiriše u duši vernog učenika, da bi ovom skrenuo pažnju na nužne promene u izvesnim, kroz mrtva slova učvršćenim nekadašnjim pogledima svog Učitelja.
Istorijski se ovo izdanje nadovezuje na činjenicu, da je jedan od prvih autorizovanih čitalaca (još u novembru 1924.) i ‘pastira’ „razrednih sati“, koga je Štajner izuzetno cenio, obavljao ovaj zadatak dvanaest godina unutar pomenutih okvirnih institucija (Oad i Visoka škola), da bi ga posle katastrofalnih događaja iz 1935. god. nastavio devet daljih godina izvan pomenutih institucija. Radi se o Ludwigu Polzer-Hoditzu (1869 – 1945).
U liku Ludwiga Polzera se ozbiljno i dostojno negovanje ovih sadržaja potpuno oslobodilo od okvira dotičnih institucija. To ne znači, da unutar istih nije bilo takođe ozbiljno i dostojno rađeno, da se ne radi ili da neće biti rađeno. To pak znači, da danas više nije jedino ispravno vezivanje za ove institucije u ophođenju sa zaveštanjem Rudolfa Štajnera koje je pred nama. Ko je ubeđen u suprotno, taj može da radi sa poslednje objavljenim četvorotomnim izdanjem ovih tekstova iz 1992. (uključuje i tom sa slikama), kao i danas rasprodati odštampani rukopis iz 1977. – koji je u potpunosti nastao iz antropozofsko-institucionalnih okvira (GA 270 I – IV).
Šta ovo izdanje dodatno razlikuje od prethodnih, je niz razmatranja, koja se nalaze na kraju knjige. Ona obrađuju pitanja Mihaelove škole koja je stolećima vladala u nadčulnom i značaj Štajnerovog dela, da ovu školu u jednom kraćem vremenskom odseku (februar – septembar 1924.) spusti dole na fizičko-zemaljski plan. Dalje pitanje bića Čuvara praga, koji igra centralnu ulogu na meditacijskom putu Mihaelove škole, u punoj suprotnosti sa najvećim brojem ostalih ezoteričnih praksi današnjeg vremena. Takođe je posebno razmatranje posvećeno Mihaelovom znaku, koji se nalazi kako na zaštitnoj, tako i na platnenoj korici knjige. I po sebi se podrazumeva iz onoga što je gore rečeno, da se moralo ući u razmatranje veze Ludwiga Polzer Hoditza i „razreda“.
Nije potrebno posebno naglašavati, da je za objektivan rad i ophođenje sa mantrama i izvođenjima Rudolfa Štajnera koji su ovde objavljeni, nužna izvesna prisna povezanost sa osnovama antropozofskog puta školovanja, kako su one prikazane u Štajnerovoj knjizi Kako se postižu saznanja viših svetova? (GA 10), u njegovom delu Tajna nauka u skici (GA 13) ili u drugim njegovim osnovnim spisima.
Neka se sadržaji ovog toma, koji se danas bukvalno nalaze na ulici, prime ozbiljno i neka se plodno prošire. Oni omogućuju dohvatanje sadašnjih svetskih zadataka primerenih vremenu i mogu svakom čoveku, koji je voljan da antropozofski svetski impuls reprezentuje na dostojan i objektivan način, za to da daruju nosiv spiritualni temelj.
T h o m a s M e y e r
8. januar 2011.
[*] Rudolf Štajner je skrenuo pažnju na to, da se ime Svetog Arhanđela Mihaela ne prevodi na strane jezike, kako bi se sačuvao mantrički karakter. Ime potiče od Hebrejskog „מִיכָאֵל„, „Mi-ha-el„, što znači: „Ko je kao Bog“. (prim. prev.)
[†] Pismo Marije Štajner od 8. februara 1948. inženjeru Werneru Rosenthalu.
************************************************************************************
Nekoliko tekstova-predavanja na temu Mihaelove škole:
- Mario Betti: Put preko praga u devetnaest sati Mihaelove škole
- Thomas Meyer: Zlo u svetlu meditacijskog puta Mihaelove škole
- Dr. med. Christin Schaub: Uz otvaranje meditacijskog puta Mihaelove škole
- Johannes Greiner: Značaj Prvog razreda za pronalaženje i ostvarenje Dobra
Copyright © 2000-2024 by WORT
**********************************************************************************
