STEINER

R u d o l f Š t a j n e r

(hronološka skica života)

1861 Rudolf Štajner je rođen u Kraljevcu na mađarsko-hrvatskoj granici 27.

februara. Njegov otac Johan Štajner, činovnik na austrijskoj južnoj

železnici i majka Franciska poreklom su iz Donje Austrije.

1863 Kada je on imao dve godine njegov otac postaje šef železničke stanice

u Potšahu. Ovde je proživeo Rudolf Štajner šest godina svog

detinjstva. Sestra Leopoldina i brat Gustav su rođeni u ovom periodu.

1868 Porodica Štajner napušta Potšaha i seli se u Nojderfl u blizini

mađarske granice. Ovde žive 11 godina. Rudolf Štajner polazi u školu

i od pomoćnog učitelja Hajnriha Gangla dobija jedan udžbenik

geometrije. Geometrija na njega ostavlja snažan utisak.

1872 Štajner upisuje realnu školu u Winer-Nojštatu. On ima više sklonosti

prema predmetima iz prirodnih nauka, ali ne zapostavlja ni ostale

oblasti. Tako u četrnaestoj godini čita Kanta – „Kritika čistog uma“, i

razvija jedan pozitivan odnos prema istoriji i književnosti.

1875 Počinje da daje časove slabijim đacima iz svog i nižih razreda. I to su

počeci iz kojih je kasnije krenuo njegov pedagoški rad.

1879 U ovoj godini završava Rudolf Štajner maturu sa ocenom „zreo sa

odličnim“. Njegov otac dobija premeštaj u Incersdorf kod Beča, i pošto

želi da mu sin postane inženjer i preuzme njegovu službu, upisuje ga

na tehničku visoku školu u Beču. Kao glavne predmete upisuje u index:

biologiju, hemiju, fiziku i matematiku, ali i književnost, filozofiju i istoriju.

Na visokoj školi Štajner sluša predavanja Karla Julija Šreera. Ovaj ga

upućuje na proučavanje Getea i po prvi put čita „Faust“.

1880 Na svojim putovanjima od Incersdorfa do škole u Beču, Štajner

upoznaje travara čije ime nije pomenuo, ali je upornim traženjem Emila

Boka utvrđeno da se radi o Feliksu Koguckom.

1882 Karl Julije Šreer predlaže Štajnera za saradnika na izdavanju Geteovih

prirodno-naučnih spisa, u okviru „Nemačke nacionalne literature“.

1883 Prvi tom Geteovih prirodno-naučnih spisa je završen i komentarisan u

Štajnerovom uvodu na 60 strana. Ostali tomovi izlaze do 1897.

1884 Rudolf Štajner počinje da radi kao kućni učitelj kod porodice Špeht. Tu

provodi sledećih šest godina u vaspitavanju 4 dečaka. Naročito rad sa

bolesnim Otom Špehtom, daje mu impulse za kasnije nastalu

zdravstvenu pedagogiju.

1886 Objavljuje knjigu „Osnovi teorije saznanja Geteovog pogleda na svet

sa naročitim osvrtom na Šilera“. U ovoj godini upoznaje pesnikinju

Mariju Eugeniju de la Graciju.

1888 Drži predavanje u Beču u Geteovom institutu. Tema je: „Gete kao

otac nove estetike“.

1889 K. J. Šreer predlaže rukovodstvu Gete-Šilerovog arhiva u Wajmaru

da obrate pažnju na mladog istraživača Geteovih radova – Rudolfa

Štajnera.

1890 U septembru Štajner se seli u Wajmar i počinje njegova saradnja u

Gete-Šilerovom arhivu. U wajmarskom periodu dolazi do susreta sa:

Eduardom Hartmanom, Ernestom Hekelom, Hermanom Grimom,

Gabrijelom Rojter, Otom Erihom Hartlebenom i drugima. U časopisu

„Nacionalni listovi“ u Beču izlazi više Štajnerovih članaka.

1891 Rudolf Štajner je promovisan u doktora filozofije na univerzitetu u

Roštoku. Sadržaj njegove disertacije objavljen je godinu dana kasnije

pod naslovom: „Istina i nauka – predigra jedne filozofije slobode“.

1893 Štajner počinje da proučava dela Fridriha Ničea. U novembru izlazi

Štajnerovo glavno filozofsko delo „Filozofija slobode“. Ona sadrži u

čisto misaonom obliku već sve ono što je autor kasnije razvio kao

antropozofiju.

1894 Ničeova sestra, Elizabeta Ferster-Niče, susreće Štajnera u Wajmaru i

poziva ga da dođe u njihovu kuću u Naumburg. Niče je već tada jako

bolestan. Kod jedne posete Ničeovoj kući Štajner se prvi put sreće sa

njim. Na šezdeseti rođendan Ernesta Hekela pozvan je i Rudolf

Štajner. To je njihov prvi susret.

1895 Kao rezultat istraživanja Ničea izlazi knjiga: „Fridrih Niče, borac protiv

svojeg vremena“.

1897 Završava se saradnja Rudolfa Štajnera u Gete-Šilerovom arhivu. Izlazi

poslednji tom Geteovih prirodno-naučnih spisa. Štajner se seli u Berlin

i postaje saizdavač časopisa „Magazin za književnost“.

1898 Prvi Štajnerov susret sa pesnikom i publicistom Ludwigom

Jakobowskim. Za njegov časopis „Društvo“ Štajner piše veliki broj

članaka. Jakobowski formira oko sebe krug pesnika i umetnika

kojima se pridružuje i Štajner.

1899 Ženidba sa Anom Ojnike.

Postaje nastavnik u školi za obrazovanje radnika, koju je osnovao

Wilhelm Libkneht. Drži predavanja o istoriji, književnosti i retorici.

Ovde radi šest godina.

1900 Vrhunac ove Štajnerove delatnosti je govor koji je održao u jednom

berlinskom cirkusu povodom 500-godišnjice Gutenbergovog jubileja

pred 7.000 slovoslagača i štampara. U Wajmaru umire Niče … Dobija

poziv za prvo predavanje u teozofskoj biblioteci u kući grofa Brokdorfa.

U krugu teozofa Štajner upoznaje Mariju fon Sivers. Tu sledi niz

predavanja na temu ’mistika’. Sledeće godine izlazi knjiga: „Mistika u

rađanju duhovnog života novog doba i njen odnos prema modernom

pogledu na svet“.

U decembru umire Ludwig Jakobowski. Štajner drži posmrtni govor.

1902 Štajner postaje član Teozofskog društva, a Marija fon Sivers

sekretarica teozofske biblioteke u Berlinu. Putuje na kongres evropske

sekcije Teozofskog društva u London. Prvi lični kontakti sa Ani Bezant i

H. S. Olkotom. U oktobru sledi osnivanje nemačke sekcije Teozofskog

društva čiji sekretar postaje Rudolf Štajner. Drži ciklus predavanja

„Od Zaratustre do Ničea“, izlazi knjiga „Hrišćanstvo kao mistička

činjenica i misterije starog veka“. U okviru delatnosti na školi za

obrazovanje radnika u Berlinu susret sa Rozom Luxemburg.

1903 Štajner nastavlja intenzivnu predavačku delatnost, pre svega u

Berlinu, Wajmaru, Kelnu i Hamburgu. Početak otvorenog niza

predavanja u kući arhitekata u Berlinu. Osnivanje časopisa

„Lucifer“, koji je kasnije nazvan „Lucifer-Gnozis“.

1904 R. Štajner objavljuje značajna dela: „Teozofija“ i „Kako se postižu

saznanja viših svetova?“, najvažnije knjige na putu antropozofskog

školovanja. Od 1904-1908 izlaze članci pod naslovom: „Iz Akaša-

hronike“ i „Lucifer-Gnozis“. Na međunarodnom teozofskom kongresu u

Amsterdamu govori Štajner – „Matematika i okultizam“. Nižu se

predavanja u Štutgartu, Minhenu, Kelnu, Hajdelbergu i drugim

gradovima. Štutgart i Minhen postaju centri njegove predavačke

delatnosti.

1905 U januaru završava Štajner svoj rad u školi za obrazovanje radnika.

Sledi novi teozofski kongres u Londonu. Štajner referiše temu:

„Okultne osnove u Geteovom stvaralaštvu“. Započinje knjigu: „Stepeni

višeg saznanja“.

1906 Godišnji teozofski kongres u Parizu. Štajner referiše „Teozofija u

Nemačkoj pre 100 godina“. Posle toga sledi ciklus od 18 predavanja. U

Parizu je i prvi susret sa francuskim piscem Eduardom Šireom. Između

njih se razvija dugogodišnje prijateljstvo.

1907 Ani Bezant postaje predsednica Teozofskog društva. Distanca između

nemačke sekcije i međunarodnog društva postaje sve veća. Na

godišnjoj skupštini Društva, ovoga puta u Minhenu, Štajner govori o

„Posvećenju rozenkrojcera“. U Bazelu sledi niz predavanja o

Jevanđelju po Jovanu. Prvi susret sa studentima medicine i predavanje

„Vaspitavanje sa gledišta duhovne nauke“.

1908 Štajner se zadržava više nedelja u Skandinaviji. Održava prva

predavanja u Kristijaniji (Oslo) u Norveškoj. Zatim predavanja u

Hamburgu i Nirnbergu. Teme: Jevanđelje po Jovanu i apokalipsa.

Slikar Vasilij Kandinski sluša Štajnera u Berlinu. Inspirisan ovim

predavanjem radi sliku „Arijel“.

1909 Putuje sa predavanja na predavanje. U Kaselu govori o Jevanđelju

po Jovanu, u Bazelu o Jevanđelju po Luki. Novi ciklus u Kristijaniji:

„Teozofija na osnovu apokalipse“. U januaru se upoznaje sa pesnikom

Kristijanom Morgenšternom, koji postaje član Teozofskog društva i

ostaje u tesnoj vezi sa Štajnerom do svoje smrti 1914.

1910 Izlazi „Tajna nauka u skici“. Između 1910-1913 nastaju Misterijske

drame. Prva drama „Dveri posvećenja“ izvodi se u Minhenu.

Predavanja i ciklusi u Bernu, Štokholmu, Rimu, Minhenu …

(o stvaranju sveta, Jevanđelje po Mateju, Jevanđelje po Jovanu).

Štajner po prvi put govori o ponovnom pojavljivanju Hrista u eterskom.

Albert Štefen pristupa Teozofskom društvu. U Hornu (Austrija) umire

Štajnerov otac, Johan Štajner.

1911 Kraj nemačke sekcije Teozofskog društva je neizbežan. Teozofi vide u

indijskom dečaku Krišnamurtiju (Džidu Krišnamurti, rođen 1895)

ponovnu inkarnaciju Hrista, što Štajner smatra besmislenim i istupa iz

Društva. Sa većim brojem saradnika stvara osnove za delovanje

Antropozofskog društva. Na 4. Međunarodnom filozofskom kongresu u

Bolonji, govori na temu „Psihološke osnove i saznajno-teorijsko mesto

antropozofije“. Slede predavanja u Kopenhagenu „Duhovno vođstvo

čoveka i čovečanstva“. Štampa se i knjiga pod istim naslovom. U

Minhenu se izvodi i druga Misterijska drama „Ispit duše“. Novi ciklus u

Pragu „Okultna fiziologija“. Susret sa Francom Kafkom. Umire

Štajnerova žena – Ana Štajner.

1912 Za Božić se u Kelnu osniva Antropozofsko društvo. Počinje kelnski

ciklus „Bhagavad Gita i Pavlove poslanice“. Ruski pisac Andrej Bjeli

(Boris Bugajev) sreće po prvi put Štajnera i u toku sledeće četiri godine

sluša mnoga predavanja. Izvodi se treća Misterijska drama „Čuvar

praga“. U septembru, u Botmingenu, Štajner održava prvi kurs

euritmije.

1913 U februaru se održava 1. Generalna skupština Antropozofskog društva

u Berlinu. Oko 3.000 saradnika je u Društvu. Štajner preuzima dužnost

predavača i savetnika.

Marija fon Sivers, Mihael Bauer i Karl Unger čine upravu.

Preduzima se izgradnja građevine u Dornahu u Švajcarskoj i kamen

temeljac je postavljen u septembru. Izvodi se četvrta Misterijska drama

„Probuđenje duše“. U ovoj godini dolazi do susreta sa Nikolajem

Berđajevim.

Predavanja i ciklusi u:

Helsingforsu (Finska) „Okultne osnove Bhagavad Gite“.

U Berlinu „Misterije istoka i hrišćanstva“.

1914 U martu umire pesnik Kristijan Morgenštern. Izlazi knjiga „Zagonetke

filozofije“, kao istorijski pregled filozofskih pravaca.

Na svetu noć 24. decembra venčavaju se Marija fon Sivers i Rudolf

Štajner.

1915 Radovi na građevini u Dornahu se nastavljaju. Ciklusi predavanja:

„Sudbine čoveka i sudbine naroda“ (Berlin), „Putevi duhovnog

saznanja i obnova umetničkog pogleda na svet“ (Dornah).

1916 Alexander fon Bernus osniva časopis za duhovnu nauku i umetnost:

„Carstvo“. Pored pesnika kao što su Rilke, Dojbler i Lasker-Šiler,

pojavljuje se i Štajner. Predavanja i putovanja u:

Bern „Duhovno ujedinjenje čovečanstva kroz Hristov impuls“,

Berlin „Biće sveta i Jastvo“,

Dornah „Istorijska razmatranja“.

1917 Štajner započinje u Dornahu rad na 9 metara visokoj skulpturi od

brestovog drveta koju naziva „Reprezentant čovečanstva“.

Razvija ideju o tročlanstvu socijalnog organizma. U knjizi „O

zagonetkama duše“ daje osnovni prikaz tročlanosti čovekovog

organizma.

Predavanja u Berlinu, Minhenu i Dornahu.

1918 Kraj Prvog svetskog rata.

Izlazi „Geteova duhovnost u njenoj objavi kroz Fausta i kroz bajku

o zmiji i Ljiljani. Štajner govori u Berlinu („Večno u čovekovoj duši“),

Cirihu („Dopuna današnje nauke kroz antropozofiju“) i Dornahu

(„Osnovni socijalni zahtev našeg vremena“).

1919 U mnogim gradovima Štajner drži predavanja o tročlanosti socijalnog

organizma. Osnovna ideja pokreta za tročlanstvo je u tome, da

socijalni život čovečanstva može postati zdrav, ako ga ljudi svesno

raščlane. Po Štajneru je potrebno raščlaniti društvo na državu, privredu

i duhovni život. Time je dat nov realističan sadržaj starim idealima

francuske revolucije: sloboda u duhovnoj oblasti, jednakost u pravima i

bratstvo u privredi.

Izlazi knjiga „Jezgro socijalnog pitanja u životnim potrebama

sadašnjosti i budućnosti“.

U julu izlazi po prvi put časopis „Tročlanost socijalnog organizma“.

Septembra se otvara prva Waldorf škola u Štutgartu. U Cirihu se izvodi

prva predstava euritmije. Nastavljaju se ciklusi predavanja „Misija

arhanđela Mihajla“, zatim „Duhovno-naučna obrada socijalnih i

pedagoških pitanja“.

1920 Kursevi u Štutgartu i Dornahu:

„Učenje o svetlosti i učenje o toploti“.

„Duhovno-naučna razmatranja govora“.

Održava za 35 lekara niz predavanja na temu: „Duhovna nauka i

medicina“. Osnivaju se klinično-terapeutski instituti u Arleshajmu

(Švajcarska) i Štutgartu (Nemačka). Ponovo brojna putovanja sa

predavanjima u Štutgartu, Berlinu, Bazelu.

1921 Prvi međunarodni kongres Antropozofskog pokreta održava se u

Štutgartu. Tema je: „Antropozofija – njeni saznajni koreni i životni

plodovi“.

Na Štajnerov šezdeseti rođendan izlazi prvi broj časopisa „Tri“ u

Štutgartu. U Dornahu je osnovan nedeljni časopis „Geteanum“.

U Arleshajmu i Štutgartu pod vođstvom dr Ite Wegman počinje sa

radom kliničko-terapeutski institut. U Štutgartu se održavaju dva kursa

za teologe.

1922 Predavanja i kursevi. U Beču se održava drugi međunarodni kongres

Antropozofskog pokreta. Tema je: „Suprotnost istoka i zapada“. U

Dornahu Štajner drži kurs o Nacionalnoj ekonomiji.

Osniva se „Christengemeinschaft“, Zajednica hrišćana. Predavanja za

radnike na izgradnji Geteanuma. Putovanje u Veliku Britaniju i 12

predavanja u Oxfordu „Duhovno-duševne snage umetnosti vaspitanja“.

Prva škola euritmije se osniva u Štutgartu pod vođstvom Marije

Štajner.

U novogodišnjoj noći 1922/23 izgoreo je Geteanum u požaru.

1923 Na Božić se osniva Opšte antropozofsko društvo sa sedištem u

Dornahu. Štajner pokreće osnivanje „Slobodne visoke škole za

za duhovnu nauku“ na Geteanumu.

„Filozofsko-antropozofska izdavačka kuća“ koju je 1908. god. osnovala

Marija Štajner za izdavanje Štajnerovih dela premešta se iz Berlina u

Dornah. Na zahtev mnogih saradnika Štajner počinje u časopisu

„Geteanum“ da objavljuje autobiografske članke pod naslovom „Moj

životni put“. Predavačka delatnost se nastavlja: Prag, Kristijanija,

Štutgart …

1924 U februaru započinju predavanja o karmi. Održavaju se u mnogim

gradovima, među njima su Dornah, Breslau, London, Pariz i Prag.

Ciklus obuhvata ukupno 81 predavanje. U Dornahu se održava i

Ton-euritmijski kurs u osam predavanja „Euritmija kao vidljivo pevanje“.

4 meseca kasnije (u junu) novi kurs: „Euritmija kao vidljivi govor“.

Štajner završava novi model Geteanuma. U Štutgartu govori pred

skoro 2.000 slušalaca „Metodika obučavanja i životni uslovi

vaspitanja“. U Koberwicu (Šlezija) daje poljoprivredni kurs iz kojeg

proizlaze osnove bio-dinamičke poljoprivrede.

U julu kurs za lekare i pedagoge iz zdravstvene pedagogije.

U avgustu poslednje Štajnerovo putovanje u inostranstvo, Engleska.

U mestu Torquay održava se letnji kurs engleskog Antropozofskog

društva.

U septembru: kurs „Oblikovanje govora i dramska umetnost“.

28. septembra Rudolf Štajner održava svoje poslednje predavanje u

Dornahu. Početak bolesti.

1925 U Dornahu započinje izgradnja Drugog Geteanuma prema

Štajnerovom modelu.

30. marta umro je Rudolf Štajner u Dornahu.

Izlazi knjiga: „Osnove za proširenje umetnosti lečenja prema

duhovno-naučnim saznanjima“, koju je Štajner napisao zajedno sa

dr Itom Wegman.

Rudolf Štajner (1861-1925)

***********************************************************************************

Izvornik: Der 27. Februar 1861: Rudolf Steiners wahrer Geburtstag Thomas Meyer, Der Europäer / Nr. 11 / September 2011. / Povodom 150. god. od rođenja Rudolfa Štajnera

27. februar 1861: Pravi dan rođenja R. Štajnera

Razjašnjenje pitanja okruženog špekulacijama daje sâm Rudolf Štajner

Pre proticanja 150. godine od rođenja Rudolfa Štajnera u ovome što sledi treba da se pokaže, zbog čega 27. a ne 25. februar treba smatrati pravim danom rođenja.

Ova stvar nije tako sporedna ili beznačajna, kako bi to moglo da izgleda na prvi pogled. Ona se naime nalazi u povezanosti sa jednom principijelnom činjenicom duhovnog istraživanja: Domet ovog istraživanja ni u kom slučaju nije toliko apsolutno neograničen, kao što to može da se čini ponekoj glavi, koja o Štajnerovoj duhovno-istraživačkoj kompetenciji doduše ima visoko, ali ipak ne mišljenje koje odgovara stvarnosti. Tako na primer Juditha von Halle smatra da je tako reći „nepristojno“ sumnjati u sposobnost Rudolfa Štajnera, da može kroz okultno istraživanje besprekorno da utvrdi svoj vlastiti datum rođenja. Ona piše: „Vlastiti dan smrti ostaje skriven i za posvećenog, ali precizno određivanje vlastitog dana rođenja za individualnost, kakva je Rudolf Štajner, koja se sa lakoćom može kretati kroz duhovne hronike, ne predstavlja stvarno nikakav poseban izazov.“[1]

Rudolf Štajner je u vezi sa ovim imao sasvim drugačije shvatanje. Za duhovno istraživanje, tako on kaže u jednom javnom predavanju u Liestalu 16. oktobra 1916, „postoje već u području običnog života saznanja, koja mogu da se iskuse samo kroz saopštenje.“ (…) Postoje „naime saznanja, iz čoveku štaviše bliskih oblasti, koje se tako moraju obraditi kao verske istine sa neke više oblasti“. Koje su to sasvim bliske oblasti? Štajnerov odgovor glasi: „Čovek mora u običnom životu nešto da primi kroz saopštenje, a da to što mu je saopšteno za njega ne može da bude iskustvo; naime, znanje o tome, šta se sa njim desilo između trenutka njegovog rođenja i onoga, do čega on može natrag da se seti kroz svoje pamćenje. Ako čovek kao duhovni istraživač obrazuje duhovne snage saznanja, tako on gleda doduše iza ovog trenutka unatrag [u pravcu rođenja. TM]; ali počev od razvojnog perioda, do tog koga se u običnom životu seća unatrag , ’duhovno oko’ ne vidi događaje u formi čulnog sveta, nego ono, što se desilo u duhovnoj oblasti, dok su se odgovarajuće činjenice odigravale u fizičkom svetu. Ti za čula opažljivi (vidljivi) događaji kao takvi, ako kroz doživljaj ne mogu da postanu svesni, mogu takođe za duhovno iskustvo da budu primljeni samo kroz saopštenje. (Nijedan duhovni istraživač koji zdravo razmišlja neće na primer verovati, da bi on mogao da se odrekne saopštenja svojih bližnjih i da bi, to što je na ovaj način dobijeno iskustvom, on trebao da zadobije kroz duhovno gledanje.)“[2]

Te činjenice u čulnom svetu, koje ovde dolaze u obzir, koje takođe duhovni naučnik ne može neposredno da istraži, već ih može dobiti samo kroz saopštenje (otkrivanje) drugih počinju dakle već sa fizičkim okolnostima rođenja, krštenja etc. Da svakako to što se iskusi „samo kroz saopštenje“ može biti podložno izvesnim nesigurnostima (kvalitet posmatranja, pouzdanost svedoka itd.), koje u čisto duhovnom (Akaša-) istraživanju mogu biti isključene, razume se po sebi.

„Samo kroz saopštenje iskusiti“

Čovek mora u običnom životu nešto da primi kroz saopštenje, a da to što mu je saopšteno za njega ne može da bude iskustvo; naime, znanje o tome, šta se sa njim desilo između trenutka njegovog rođenja i onoga, do čega on može natrag da se seti kroz svoje pamćenje. Ako čovek kao duhovni istraživač obrazuje duhovne snage saznanja, tako on gleda doduše iza ovog trenutka unatrag [u pravcu rođenja. TM]; ali počev od razvojnog perioda, do tog koga se u običnom životu seća unatrag , ’duhovno oko’ ne vidi događaje u formi čulnog sveta, nego ono, što se desilo u duhovnoj oblasti, dok su se odgovarajuće činjenice odigravale u fizičkom svetu. Ti za čula opažljivi događaji kao takvi, ako kroz doživljaj ne mogu da postanu svesni, mogu takođe za duhovno iskustvo da budu primljeni samo kroz saopštenje. (Nijedan duhovni istraživač koji zdravo razmišlja neće na primer verovati, da bi on mogao da se odrekne saopštenja svojih bližnjih i da bi, to što je na ovaj način dobijeno iskustvom, on trebao da zadobije kroz duhovno gledanje.) – Tako postoje za duhovnu nauku već u području običnog života saznanja, koja mogu da se iskuse samo kroz saopštenje.

Rudolf Štajner, Čovekov život sa stanovišta duhovne nauke (antropozofija), predavanje u Liestalu od 16. oktobra 1916, danas u GA 35, str. 225 i dalje._

„Nikakav poseban izazov“

Na ovom mestu možemo moliću lepo da bez emocija i u unutrašnjem miru postavimo sebi pitanje, da li još nešto treba učiniti sa uljudnošću, najveća duhovna blaga uzeti iz ruku jedne od najznačajnijih individualnosti koja se utelovila na Zemlji sa sve većim strahopoštovanjem i zahvalnom smetenošću i istovremeno podmetnuti, da nije u kompetenciji ove individualnosti, da verificira dan vlastitog rođenja. – Vlastiti dan smrti ostaje skriven i za posvećenog, ali precizno određivanje vlastitog dana rođenja za individualnost, kakva je Rudolf Štajner, koja se sa lakoćom može kretati kroz duhovne hronike, ne predstavlja stvarno nikakav poseban izazov.

(…)

Pitanje u vezi pravog dana rođenja Rudolfa Štajnera obrazuje vrata ka putu razumevanja, koji nas neposredno uvodi u karmičku biografiju jednog čoveka, za koga jedva da je još vrednovano visoko suštastvo koje se nalazi u njemu. Na ovom putu se nalaze neotkriveni aspekti jedne okultne životne slike (…)

Judith von Halle, Rudolf Štajner, Majstor Bele lože – O okultnoj biografiji, Dornah 2011, str. 95.____________________________________________

Ni sa jednom rečju se ne nagoveštava, da ovo što je rečeno ne bi bilo tačno za sâmog Rudolfa Štajnera.

Šta ovde izgovara Štajner o nemogućnosti direktnog duhovno-naučnog istraživanja čulnih činjenica u navedenom odsečku vremena, počiva mnogo više na njegovom najsvojstvenijem iskustvu.

Upravo su se u odnosu na okolnosti njegovog sopstvenog rođenja i krštenja pojavila naime u određenom trenutku u povezanosti sa krštenicom izvesna neslaganja, koja su roditelji bili otkrili i reklamirali 1879. god. Tako je na primer na krštenici uneto pogrešno ime i pogrešno označenje mesta, što je zatim korigovano na novo napravljenoj krštenici.

Sâm Štajner je morao zbog izvesnih nejasnoća u tome što mu je preneto dokumentima ili usmeno čak privremeno da prihvati, da bi 25. bio njegov pravi dan rođenja. Jer stvarno egzistira jedan nedatirani pisani dokument, na kome je on 25. – dabome samo ovaj put – zabeležio kao dan rođenja, mada je inače uvek navodio 27. O pozadinama ovog najpre zagonetnog odstupanja od uobičajeno navođenog datuma rođenja (27. februar) Ginter Ašof je sproveo brižljiva istraživanja i publikovao to u jednom članku u nedeljniku Das Goetheanum još pre dve godine (članak ima naslov „Novi dokumenti“ i nalazi se u ’Tekstovima za registrovane posetioce’ ovog sajta, prim. prev.). Istraživanja Gintera Ašofa daju dokaze, ne obazirući se na zamršene, ali u suštini razjašnjene pojedinosti, za naše slaganje pre svega u jednom: Štajner je za egzaktno pronalaženje svog vlastitog dana rođenja stvarno bio upućen na saopštenje drugih ljudi. On se kao „duhovni istraživač koji zdravo razmišlja“ nije predao iluziji u tom pogledu „ da bi mogao da se odrekne saopštenja svojih bližnjih i da bi, to što je na ovaj način dobijeno iskustvom, on trebao da zadobije kroz duhovno gledanje.“ Datum rođenja ne dâ se upravo bez ustezanja pronaći duhovnim istraživanjem, kako to nepromišljeno tvrde von Halle i drugi.

Poslednji zalet za egzoterično razjašnjenje ove stvari preduzeo je Štajner u jesen 1923, posetivši svoju sestru Leopoldinu u Hornu. 9. decembra je dao da se u nedeljniku Geteanum pod nazivom „Moj životni put“ pojavi prvi nastavak njegovih autobiografskih zapisa, u kojima stoji rečenica: „Ja sam rođen u Kraljevcu 27. februara 1861. godine.“

Iz ove činjenice se pokazuje, da je egzoterično razjašnjenje bilo dospelo do svog kraja. Jedan jedini put dokumentovano odstupanje datuma rođenja, time treba smatrati korigovanim kroz Štajnera sâmog. Da je on još u decembru 1923. imao razloge za 25. februar, tada bi on u svojoj autobiografiji bez sumnje naveo ovaj datum. On to nije učinio. Ko hoće da sumnja u to, da je Rudolf Štajner sa najvećom savesnošću ispitao do kraja istinski sadržaj različitih saopštenja o njegovom rođenju i njegovom krštenju i da je taj materijal uzajamno izvagao, pre nego što je svetu „iz poslednje ruke“ ostavio datum rođenja?

Tako nam je Rudolf Štajner u liestalskom predavanju iz 1916. dao sâm ključ u ruke, da bi u saglasnosti sa stvarnošću mogli da razumemo i rešimo zagonetku, koja je bila povezana sa početkom njegove inkarnacije.

Razumna upotreba ovog ključa baca naravno jasnu svetlost na čisto špekulativne navode o Štajnerovoj „okultnoj biografiji“ – koji se baziraju na navodno „pravom danu rođenja“ – u kompletnom neuvažavanju od sâmog Rudolfa Štajnera navedene razlike između neposrednog duhovno-istraživačkog saznanja i nekog takvog, koje se može dobiti „samo kroz saopštenje“.

T h o m a s M e y e r

Preveo S. N.

[1] Judith von Halle, Rudolf Štajner, Majstor Bele lože – O okultnoj biografiji, Dornah, 2011, str. 95 i dalje

[2] „Čovekov život sa stanovišta duhovne nauke (antropozofija)“, prema jednom javnom predavanju Rudolfa Štajnera (koje je on pregledao i pripremio za štampu) održanom u Liestalu 16. oktobra 1916, u GA 35.

************************************************************************************

Novi dokumenti

Günther Aschoff

U povezanosti sa istraživanjima o požaru prvog Geteanuma Ginter Ašof (Günther Aschoff) je pregledao mnoge arhivske dokumente. Pri tome je mogao da utvrdi, da je pitanje rođenja Rudolfa Štajnera bilo postalo nejasno kroz mnoge publikacije. Zato je po nalogu dornaške radne grupe arhiv i istorijat sakupio sve, što je mogao da nađe o mestu i datumu rođenja Rudolfa Štajnera. Ova naknadna istraživanja su pokazala, da je dan rođenja R. Štajnera 27. februar, a ne 25. februar 1861. godine.

Nasuprot dosadašnjim publikacijama otac Rudolfa Štajnera Johan Baptist Štajner nije bio rođen u Gerasu (takođe u autobiografiji „Moj životni put“, ICD 28, str. 7, Wort 2006), nego u nedaleko odatle malom mestu Trabenrajtu 23. juna 1829. godine. Tu je otac bio oblasni lovac i šumar. Pošto su se njegovi roditelji bili preselili u Geras i Johan Baptist Štajner neko vreme pohađao gimnaziju, stupio je on otprilike 1850. god. kao lovac u službu kod grofa Hojoša; kasnije je on radio i živeo u Hornu. Tu je Johan Baptist Štajner upoznao krojačicu Francisku Bli, rođenu 8. maja 1834. 1858. godine oni su odlučili da se venčaju. Otac je za to morao prvo da zamoli za dozvolu svog poslodavca, grofa. Ovaj se pak nije složio, jer je hteo da u svojoj službi ima samo neoženjene lovce. Posle toga otac je odlučio da se zaposli kod novoosnovane južne železnice, na prvoj voznoj liniji od Beča do Triesta. Završio je kurs za telegrafiste. U maju 1859. započeo je svoj rad kod južne železnice u Prestraneku, u blizini St. Petera, današnje Pivke, otprilike 30 kilometara istočno od Triesta. Prestranek je jedno manje mesto sa zanimljivim dvorcem, gde su u ono vreme odgajani lipicaneri za bečku dvorsku školu jahanja.

Venčanje roditelja

14. januara 1860. dobio je Johan Baptist Štajner odobrenje za brak od sreske kancelarije u Gerasu. 20. marta su Johan Baptist Štajner i Franciska Bli obavili takozvani bračni ispit u katoličkoj župi u Hornu. Pri tome su bili provereni svi njihovi papiri, takođe njihovo poznavanje religije. Posle toga je verenik ponovo otišao da radi u Prestranek, gde je on u to vreme i stanovao. Stvar je opštepoznato bila takva, da je venčanje moralo da se održi u mestu stanovanja mladoženje. Takođe u knjizi venčanja iz Horna stoji zabeleženo 8. maja 1860., da je venčanje održano u Prestraneku u nadležnoj župi Slavina. Do sada još nije bilo moguće utvrditi u Prestraneku, kada se tačno održalo venčanje. Na venčanje je Franciska Bli morala pešice da ode u Beč, da bi tamo uhvatila voz za Prestranek. Tamo su oboje stanovali verovatno do Nove godine 1860/1861, kada je Johan Baptist Štajner premešten u Kraljevec, gde su stanovali u kući broj 24. Otac je imao na železničkoj stanici uvek tri dana i noći neprekidne službe.

Rođenje na železničkoj stanici Kraljevec

Približavao se dolazak prvog deteta. Rođenje se produžilo od 26. na 27. februar 1861. godine. Mora se pretpostaviti, da je otac Johan Baptist tražio tada od svoje žene Franciske da dođe kod njega na železničku stanicu, da pri porođaju ne bi sama bila kod kuće. Na železničkoj stanici Kraljevec postojala je mala spavaća soba i jedna radna prostorija za železničkog službenika, kao i čekaonica. Tako je Rudolf Štajner rođen 27. februara, otprilike u 23.15 sati, na železničkoj stanici u Kraljevcu. Ovo vreme naveo je Rudolf Štajner kasnije, ili u toku minhenskog kongresa 1907. ili u toku kongresa u Budimpešti 1909, engleskom astrologu Alanu Leu na njegovo pitanje. Alan Leo je na oba kongresa održao po jedno predavanje o astrologiji. Tako je postala poznata satnica rođenja Rudolfa Štajnera.

Kod rođenja bili su prisutni pored majke i oca naravno i šef stanice Laurencijus Dim i njegova supruga Jozefa Jakl, kumovi, i jedna babica. Babica je posle rođenja povezala detetu pupčanu vrpcu. Pošto se u to vreme često dešavalo da loše povezana pupčana vrpca dovede do velikog gubitka krvi, roditelji su se brzo odlučili da obave jedno hitno krštenje. Ono se sastojalo u tome, što je jedan kršteni katolik rekao: „Krstim te u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.“ Jer je to već bila ponoć ili kratko posle ponoći, i nije se htelo da novorođeno dete možda umre nekršteno.

Sutradan ili prekosutra obavljeno je crkveno krštenje u crkvi u Draškovcu. Službeni župnik Gabrijel Mestric zapisao je pod 27. februarom 1861. rođenje i krštenje „Adolfusa Laurencijusa Jozefusa Štajnera“ u registar krštenih. Kao mesto rođenja naveo je „Kraljevec 24“. Na kraju je zapisao „Gabrijel Mestric“ pod kategorijom imena i službe krštenog sveštenika.

Nije poznato, zašto je pogrešno ime bilo zapisano u registar krštenih. Ali u prvom tomu pisama, koji se prvi put pojavio 1948., u napomenama za autobiografsko predavanje od 4. februara1913. posebno je navedeno, da je crkveno krštenje održano na ime Rudolf Jozef Lorenc. Napomene za ovo predavanje potiču od Karla Septimusa Pihta. Posle smrti Rudolfa Štajnera 30. marta 1925. Piht je potražio u Hornu Štajnerovu sestru Leopoldinu Štajner i sa njom imao nekoliko razgovora. Na osnovu ovih razgovora, koji su se sigurno ticali i rođenja, došlo se do ove kratke rečenice: „Rođenje Rudolfa Štajnera se produžilo od 26. na 27. februar 1861., što je dovelo do hitnog krštenja. Crkveno krštenje je sledilo u katoličkoj župi Draškovec, nedaleko od Kraljevca, na ime Rudolf Jozef Lorenc.“ Postavljanje kamena temeljca za Jovanovu građevinu u Minhenu bilo je predviđeno takođe za 27. februar.

Zamršena situacija sa dokumentima

U toku vremena razvijanja ideje tročlanstva Rudolf Štajner je bio često žestoko napadan i zbog toga je on takođe češće u predavanjima pominjao svoje katoličko krštenje, time što je on sam ili su i drugi pokazivali njegovu krštenicu. U predavanju od 8. juna 1920. u Štutgartu rekao je on na kraju, „da sam ja kao dete hrišćansko-katoličkih roditelja kršten u Kraljevcu 27. februara 1861“, što barem indirektno ukazuje na ovo hitno krštenje.

Tako je 27. februar jedini zajemčen datum, koji su stalno koristili njegovi roditelji i sam Rudolf Štajner. Kada je Rudolf Štajner otišao u realnu školu u Viner-Nojštatu, njegovi roditelji su naveli 27. februar 1861. kao datum njegovog rođenja.

Posle završetka realne škole otišao je on u Beč na tehničku visoku školu. Za to mu je bila potrebna neka isprava (legitimacija). Za tadašnje vreme bila je merodavna uprava crkve, civilna uprava (kancelarija) u današnjem smislu nije još postojala. Koliko je bila važna ova crkvena krštenica, može se videti iz toga, da je Štajnerova sestra Leopoldina koja je rođena u Potšahu zahtevala krštenicu, ali je nikada nije dobila, pošto je župnik zaboravio da je upiše u registar krštenih. Tako je ona ostala bez isprava čitavog svog života do svoje smrti 1. novembra 1927. godine.

Krštenica za Rudolfa Štajnera morala je da se traži kod župe Draškovec, koja je bila nadležna za Kraljevec. Može se razumeti, da su roditelji bili zaprepašćeni, kada je taj dokument prispeo u Nojderfl i oni u njemu otkrili pogrešno ime i pogrešno naznačeno mesto rođenja. Tamo je stajalo „Kraljevec 24“ umesto „Železnička stanica Kraljevec“ kao i služba i ime krštenog sveštenika „Gabrijel Mestric“. Roditelji su posle toga otišli do župnika Johana Videra iz Nojderfla i zamolili ga da im izda novu valjanu krštenicu. I ova krštenica je ostala sačuvana.

Dve fotografije krštenice

Postoje dve fotografije ove novo-izdate krštenice: Jedna potiče od 1. februara 1914., kada je Rudolf Štajner zamolio Maksa Bencingera da je fotografiše; druga potiče iz godina 1918–1920, iz takozvanog vremena tročlanstva, u kojem je Rudolf Štajner bio konfrontiran sa gadnim sumnjičenjima i ruženjima. Verovatno je zbog toga Bencinger još jednom fotografisao krštenicu. Od ove fotografije su štaviše podeljeni otisci članovima, koji su držali predavanja o tročlanstvu. Tako su u ruci imali dokaz o poreklu Rudolfa Štajnera i njegovom crkvenom vaspitanju.

Sa fotografije od 1. februara 1914. uspelo je dešifrovanje gotovo svega, izuzev nekoliko mesta sa malim dopunama. Iz ove fotografije se jasno može videti, da su roditelji kod župnika u Nojderflu dali da se koriguje ime Adolfus u „Rudolf“ i mesto rođenja u „Železnička stanica Kraljevec“. Kod kumova „Lorenc Dim i Jozefa Jakl“ dali su da se dopuni još „šef stanice“ i kod imena i službe krštenog sveštenika može se dobro zaključiti iz preostalih slova, da tamo stoji: „Krštenje svako potvrđuje“, dakle svako od roditelja potvrđuje, da je obavljeno hitno krštenje.

Druga fotografija 1918/20 pokazuje krštenicu već toliko nečitkom, da više nije moguće pročitati najvažnije mesto o rođenju i krštenju, ako se već nešto ne zna o tome, šta bi tamo trebalo da se nalazi. Ali u prvom stupcu jasno se vidi „25“. Kao što se može razabrati sa fotografije iz 1914. godine, ovaj tekući broj se ipak odnosi na rođenja u 1861. godini. Pošto su od fotografije iz 1918/20 podeljeni otisci, mogao je nastati nesporazum, da je po krštenici rođenje bilo 25. februara. Osim toga sačuvana su još dva pisma Evgenije Bredov Rudolfu Štajneru iz 1921. god., u kojima ona govori o 25. februaru 1861. kao datumu rođenja. Mora se poći od toga, da je ovaj broj 25 u to vreme dalje prenošen usmeno.

Izvesne nesigurnosti

Može biti da je i sam Rudolf Štajner postao malo nesiguran, jer je od svojih roditelja znao, da je dobio crkveno krštenje – a ovo dabome nije moglo da se obavi na dan njegovog rođenja. Zbog toga je on neko vreme svakako verovao, da bi njegovo rođenje moralo biti 25. februara. Razjašnjenje je došlo najkasnije 3. oktobra 1923., kada je Štajner bio poslednji put kod svoje sestre Leopoldine u Hornu, da razgovara takođe o svom rođenju i da pojasni određena pitanja. U ovo vreme Rudolf Štajner je već počeo da piše svoju autobiografiju „Moj životni put“. Sledeći nacrt za početak autobiografije, od oktobra 1923., ostao je sačuvan na jednom listu: „Moje rođenje pada na 25. februar 1861. Dva dana kasnije sam kršten.“ Iz toga se može razabrati, da je Rudolf Štajner znao da je dva dana posle svog rođenja bio kršten. Ovaj papir koji je sačuvan u arhivu Rudolfa Štajnera je jedino mesto sa 25. februarom 1861. iz Štajnerove ruke. Ovaj papir Rudolf Štajner kasnije nije nikada ponovo upotrebio, to jest objavio, umesto toga pojavio se 9. decembra 1923. u „Geteanumu“ br. 18 početak njegove autobiografije, prvo poglavlje. Tamo stoji: „Ja sam rođen u Kraljevcu 27. februara 1861. godine“ – gotovo ista rečenica kao u autobiografskom predavanju od 4. februara 1913., gde je on naravno morao da se brani od neistina.

Time se ne može reći, da je Rudolf Štajner prećutao svoj pravi datum rođenja, utoliko više jer mu u celom njegovom životu ništa nije bilo tako važno kao istinitost. O ezoteričnim učenicima ili o članovima Mistica Eterna se zna, da se njima postavljaju najstrožiji zahtevi u odnosu na istinitost. Tako da se teško može onome, koji je imao takve zahteve, pripisati, da je namerno objavio pogrešan datum.

Otuda dakle proizlazi, da je to bio 27. februar 1861., kada je rođen Rudolf Štajner. Takođe na svim ostalim dokumentima – tim za tehničku visoku školu u Beču, pa preko vajmarskog arhiva i onim iz berlinskog vremena – ili na prijavnom listu, koji je morao da ispuni, ako je posećivao roditelje u Hornu, stoji uvek 27. februar 1861.

Svetsko-istorijske povezanosti

Šta nam pak još može pasti u oči kod ovog 27. februara? Neka ovde bude samo kratko nagovešteno, u kojoj velikoj povezanosti se nalazi rođenje Rudolfa Štajnera. 27. februara 1784. umro je grof Sen-Žermen u Ekernferdu. 11 x 7 godina kasnije rođen je Rudolf Štajner. O značenju ovog broja on govori u predavanjima o Jevanđelju po Mateju. Rudolf Štajner izveštava u predavanjima od 4. novembra i 16. decembra 1904., da je grof Sen-Žermen bio jedna inkarnacija Kristijana Rozenkrojca. Vezu sa ovom individualnošću je Rudolf Štajner često i temeljno opisivao, takođe i koliko je tesno sa njim bila povezana i sa tim, što je on imao da uradi u svom životu.

Karl Kenig (Karl König) je ukazao na sledeću neobičnost, koju je publikovao 1955. god. u „Saopštenjima iz antropozofskog rada u Nemačkoj“, pod nazivom ’1860. godina pre i 1860. godina posle Misterije na Golgoti’. Tamo on upućuje na jedno predavanje Rudolfa Štajnera od 6. februara 1920., u kojem Štajner izvodi, da je znanje o reinkarnaciji ugašeno 1860. godine pre Misterije na Golgoti. U to vreme se imalo još slutnje ili osećanja, ali neko saznanje reinkarnacije od tada nije više postojalo. Zasluga je Karla Keniga da je ovo pojašnjeno. Sada eto pada u oči, da su 1860. godine posle prekretnice vremena roditelji Rudolfa Štajnera bili odlučili da se venčaju a Rudolf Štajner je bio rođen kao taj, koji je mogao da donese novo znanje o reinkarnaciji u svim njenim povezanostima. Ovo razdoblje do 1860. god. sadrži 100 mesečevih čvorova (od 1. januara 1. god. posle Hrista do 20. decembra 1859). Stoga se može reći, kao što to čini Karl Kenig u tom članku, da u važnije datume biografije Rudolfa Štajnera spada takođe 1860. godina. I time samo prividno zagonetna odluka roditelja, da se venčaju pod tako neugodnim okolnostima.

Sledeći važan datum, 1879. godina, u kojoj je Rudolf Štajner otišao iz Nojderfla na tehničku visoku školu u Beč, jeste vreme, u kojem je takođe bila izdata nova krštenica (Rudolfa Štajnera) i koje predstavlja početak Mihajlovog doba. Dalji važni svetsko-istorijski datumi u povezanosti sa Štajnerovim životom su: 1899. god., kraj tamnog doba ili Kali Yuge, zatim 1909. god., početak opažanja eterskog Hrista i 1910. god., u kojoj Rudolf Štajner prvi put govori o tome u Štokholmu 12. januara. Pada u oči još i to, da je 22. januara 1910. umro otac Rudolfa Štajnera – i time unutra u ovo vreme. Pomoću ovih nagoveštaja može se uvideti, u kojoj svetsko-istorijski značajnoj povezanosti se dogodilo rođenje Rudolfa Štajnera.

Sve ovo i upravo to, što je Rudolf Štajner rekao u predavanjima i što je sam objavio, ukazuje na 27. februar 1861. kao na datum njegovog rođenja.

Preuzeto iz nedeljnika „Das Goetheanum“, 27. februar 2009.

Preveo Siniša Nikolić

Na fotografiji su sestra Leopoldina i Rudolf Štajner, stoji, oko 4 godine